Зебња са којом се брат свештеник у једној парохијској цркви Кијева сваки дан суочава са пријетњама Десног сектора и УПЦ КП да ће послије „Томоса“ морати да напусти своју цркву или се прикључи расколницима довољан ми је знак на чијој је страни правда. Христос је тамо гдје је и до сада био. Њега је немогуће заузети заузимањем храма, немогуће присвојити саопштењима било које патријаршије.

Упркос неприступачном терену, прљавим операцијама тајне обавјештајне службе и знаковитим активностима подмуклог локалног клера, двојац без кормирала допловио је на одредиште. Уз пут су се сликали поред неколико провалија да би показали читаоцима какве су их све опасности вребале на путу.

Рат ради рата већ је одавно постао обележје управо поменутог “савременог друштва” које производи такве “хуманитарце” попут Зонтагове или Клинтона који ће својим текстовима пружити “моралну” потпору за овакву врсту међународног ангажовања.

То би био јединствен чин у историји нашега народа, али морам да кажем и новијој историји уопште, да је било која земља свесно спремна да се одрекне дела своје територије 

Следећег јутра – рат саопштењима. Албанија оптужује Србију за насиље, расизам, национализам и шта још не. Србија оптужује Албанију за отворену националистичку провокацију. У свету различита гледишта. Неки увиђају тежину провокације, а неки, опет, по старом рецепту (Британија, на пример) кривца траже у Србији.

Нема вечних ни пријатеља ни непријатеља Србије. Њих одређују спољне околности и домаће прилике, које трасирају однос према моћнима. Трагедија Србије, па и НАТО бомбардовање, узроковани су политиком Слободана Милошевића и оркестра овдашњих „родољубаца“.

 Иако је улога Александра Вучића у тајним противуставним преговорима са Хашимом Тачијем обелодањена у светској штампи, што је и сам Тачи потврдио, председник Србије пориче те тврдње пред српском јавношћу. Иако су обелодањени детаљи радног документа који се назива свеобухватни мировни споразум, а садржи и план разграничења, Александар Вучић тврди да такав план не постоји. Ту се логично поставља питање: како је Владимир Путин подржао план разграничења пре пет година, ако он ни данас не постоји?

Глобална управљачка елита, светска влада у сенци „Новог светског поретка“, је недемократска, иако су им пуна уста демократије и људских прва, јер није верификована на изборима. Она изборна, у многим земљама, игра на њихову музику.

Зашто се у Србији још увек ћути о скандалозној вести коју су објавиле многе светске агенције: да ће Војска Србије бити међу 19 учесника НАТО вежби у Грузији? На ову бруку и срамоту за српски народ постоји само један одговор: хитна смена министра одбране у Влади Републике Србије.

Уколико буде разума на албанској страни – пристојно разграничење би могло да буде могуће. А уколико га буде само на српској (плачљиви Вучић), тада би могло доћи до врло неповољног исхода по Србе, односно да Албанци добију све, а Срби минималну корекцију границе у неком сектору, само ради замазивања очију.