Неподношљива лакоћа србофобије у Црној Гори

Црна Гора је једина држава у Европи (ако се изузме окупирани дио Србије – Косово и Метохија) у којој се отворено врши дискриминација према једном народу и једној вјери. И то према српском народу, који је прије само 100 година имао скоро 100% удјела у становништву Црна Горе и према Цркви која је створила Црну Гору као државу (првобитно је била теократска са владиком на челу све до Његошеве смрти).

Кундериним рјечником казано, све више запрепашћује неподношљива лакоћа јавног демонстрирања националне и вјерске мржње на штету српског народа и Српске православне цркве у Црној Гори. И то од личности на јавним функцијама. Почевши од предсједника СДП-а Ранка Кривокапића, па до Османа Субашића, потпредсједника општине Бар из исте партије. Или од Мехмета Бардија, предсједника албанског Демократског савеза, па до Алија Ђечбитраја одборника из исте партије у СО Бар. Или Бранке Никезић, предсједника СО Бар из ДПС-а, и свих одборника СДПС-а (СДП + ДПС) у истој скупштини, који сматрају да је дозвољено ширење вјерске и националне мржње, као и изношење увреда на рачун српског народа и СПЦ. И то из фотеље потпредсједника општине Бар.

У Црној Гори су сексуално изопачени заштићени од стране власти СДПС-а као поларни медведи, а Срби и СПЦ су слободне и пожељне мете за свакакве психопате.

У правно уређеној држави би оне који јавно чине кривична дјела ширење вјерске и националне мржње и то са позиција државних функција одмах упутили у одговарајућу медицинску установу да испитају његово ментално здравље, а ако прођу тај тест, били би кривично процесуирани. И функција би им била отежавајућа, а не олакшавајућа околност, јер је и њихова одговорност као јавних личности већа. Али, у Црној Гори већ одавно не станује правна држава.

Није новост дискриминација према српском народу и Православној цркви у Црној Гори, јер је то константа посљедњих више од десет година, поготово од када је ДПС прихватио сепаратистички и србофобични програм СДП-а. Ако су жртве Срби у Црној Гори, Кривични законик ту престаје да важи.

Државни тужилац Ранка Чарапић се не мијеша у свој посао и тешке случајеве испољавања националне и вјерске мржње, чије су жртве чак и мала дјеца квалификује као благе прекршаје. Примјер је најновији случај са Његуша, када је извјесни Мило Кадија истјерао из његовог ресторана (који је радио без дозволе) петоро мале дјеце и монахињу. Само зато што су Срби. У Црној Гори је то довољан злочин.

За скандирање на Цетињу на рукометној утакмици пред ТВ камерама ''Србе на врбе'' и ''Уби, закољи Србе'' нико није кажњен, чак ни опоменом. Власти СДПС-а и њихово партијско тужилаштво ту не виде ништа ружно и противно Закону. Режимски и прорежимски медији ћуте из све снаге, поготово ТВ ЦГ и ''Pobjeda'' (овдје латиница није случајна). И случај је заташкан за сада.

То злокобно подсјећа на сличне случајеве на Косову и Метохији од прије 20-30 година, када су тадашњи албански функционери сличне злочине, најаве злочина и шовинистичке испаде правдали са ''играју се деца''.

Осман Субашић је и са позиције замјеника министра полиције демонстрирао србофобију и намјеру да што више Срба протјера из Црне Горе под лажном и тајном ознаком ''државни непријатељ'' о чему су медији писали у више наврата, а посљедњи пут прије годину дана о случају у Сутомору. Његова острашћеност је ишла дотле да је чак и предсједнику Нове српске демократије Андрији Мандићу хтио да одузме држављанство и пасош. Као што је већ урадио Предрагу Поповићу из Народне странке. Или као што је протјерао свештенике СПЦ из Пљеваља и са Светог Стефана ван Црне Горе. Као што је хтио и протојереја Велибора Џомића, који већ двадесет година живи у Подгорици. Осман Субашић као припадник исламске вјере и високи полицијски функционер се не либи да руши цркву на Светом Стефану, нити да јавно тражи рушење цркве Свете Тројице на Румији. Када његове брљотине у МУП-у више нијесу могле да се крију и толеришу, склоњен је на мирније мјесто потпредсједника општине Бар. Али ни ту му ђаво не да мира и опет јавно исказује националну и вјерску мржњу према српском народу и СПЦ, зачињеном и бројним увредама. Али, у Црној Гори не станује правна држава и за сада нема никаквих санкција. Чак ни прекора.

На сједници СО Бара прије неколико дана одборник Али Ђечбитрај јавно у радио преносу вријеђа цркву Свете Тројице, назива је ''макетом цркве'' и тражи њено рушење. На мој захтјев и примједбу, као српског одборника, упућену предсједници СО Бара Бранки Никезић да му одузме ријеч због вршења кривичног дјела ''изазивање националне и вјерске мржње'' и јавног говора мржње, она, заклоњена незаслуженом платом од 1.600 евра, одговара да не види ту никакав говор мржње и такође тражи рушење цркве Свете Тројице.

Потом одборници ДПС-а гласају против смјене Субашића, чиме стају на његову страну и правдају његова кривична дјела ширења вјерске и националне мржње, умјесто да траже од коалиционог партнера да одреди другог човјека за потпредсједника општине.

Да је неки Србин рекао или урадио нешто против припадника друге двије вјере, ургентно би од стране хрватске владе Црне Горе био упућен у Хаг као тешки ратни злочинац, чак и без њиховог захтјева.

Али, Божјом промишљу ми Срби из Црне Горе, иако жртве вјерског и националног шовинизма од стране власти, не одговарамо шовинизмом, већ се молимо Богу да врати разум заслијепљеним мрзитељима.

Ако правна држава у Црној Гори не почне одмах да функционише, они што скандирају на Цетињу и ови наведени што их инспиришу и мотивишу, кренуће у акцију да остваре оно што скандирају.

Аутор је председник Клуба одборника Нове српске демократије у СО Бар