Мало сам љубоморан јер морао сам прво да постанем новинар да бих професионално обишао НАТО. Наиме, моја је генерација на екскурзије ишла у Париз да види Лувр, у Брисел да види изложбе фламанских мајстора, у Праг да гледа Вацлавске намјести, што је очито била грешка.

Србија предаје око 94 % Косова, део Пчињског округа у ужој Србији, преко 100.000 својих сународника и 1.600 сакралних објеката Епархрије-рашко призренске - споменике под заштитом УНЕСКО, Дечане, Грачаницу, Богородицу Љевишку и вековно седиште СПЦ Пећку патријашију

Слажем се, треба се суочити са реалношћу. Али ако се то не уради на прави начин, онда ће резултат суочавања бити гори него у случају да до суочавања није дошло. 

Током изношења оптужбе против Хрватке за геноцид над њеним држављанима, постало је готово извесно да су те наде на климавим ногама јер не узимају у обзир ставове хрватске стране, којој ће бити довољно само да ускрати своју сагласност за пријем Србије у ЕУ, па да од њега ништа не буде.

РС може боље одговорити ненасилним отпором, борбом да се овај сукоб развлачи и тако истањује у медијима, судницама и политичким форумима, а не да букти на барикадама и у рововима

Црква је кроз историју Црне Горе била народна и државотворна, јер је она стварала и уобличила традиционални идентитет нашег народа и државе. Ако хоћемо да опстанемо у свом идентитету, онда и данас по сваку цијену морамо да одбранимо нашу Православну Цркву. То данас значи „За Крст Частни и слободу златну!“

Истина је да су конфликти у бившој Југославији били најозбиљнији у Европи после Другог свјетског рата и лако је разумјети гнушање због насиља. Поредити ово са нацистичким геноцидом је међутим и погрешно и морално дискутабилно. Ни позадина ратова, ни ток или број/удио мртвих се не могу поредити са холокаустом.

Уласком у НАТО Србија неће учврстити демократију нити повећати слободу грађана, него ће се потчинити  диктату Америке. Да је НАТО-у стало до демократије, не би се противио референдуму у земљама на које жели да се прошири.

Не мислим да је статус најважнији. Не постоји ниједан разлог за журбу, већ само како ћемо што пре да решимо криминал и сиромаштво, све остало је ствар разговора и договора и они не смеју да буду временски лимитирани. А да ја сада у журби платим рачун Вучића и Тачија, то нема шансе

Јасно је да нема политичког оснаживања без економског, нити Србија може бити снажна држава, а у исто време економска колонија. То је систем спојених судова, а предуслов развоја је заустављање распродаје државне имовине и необновљивих ресурса и одустајање од мера које намећу међународне финансијске институције.