Нови руски амбасадор у БиХ и сарајевска НАТО стремљења

Иако су званични ставови Русије према Босни и Херцеговини (БиХ) добро познати, нови амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов већ на почетку своје дипломатске службе у БиХкренуо је у праву медијску офанзиву у Сарајеву, за разлику од својих претходника који су, ко зна из којих разлога, ретко наступали у сарајевским медијима. Истини за вољу, Калабухов је сарајевским медијима и бошњачким политичарима већ на почетку понудио шлагворт у виду саопштења руске амбасаде у коме је послато недвосмислено упозорење властима БиХ да ће „у случају практичног зближавања БиХ и НАТО-а, Русија морати реаговати на тај непријатељски корак“¹. У саопштењу се даље објашњава да би тај „непријатељски корак“ представљало, заправо, учлањење БиХ у НАТО алијансу, односно да је за Русију прихватљив ниво сарадње БиХ и НАТО-а онај који имају „земље које се нису придружиле НАТО-у, као што су Аустрија, Ирска, Швајцарска, Шведска и Финска“ ².

 Могло би се рећи да овим последњим пасусом, руска дипломатија показује широко разумевање за интерес бошњачких и хрватских политичара за ближу сарадњу БиХ и НАТО-а, узимајући у обзир да је НАТО и данас присутан у БиХ у значајној мери, као и да, рецимо, Аустрија и Ирска одржавају нешто већи степен сарадње са НАТО алијансом него данашња БиХ. То је, истовремено, „црвена линија“ до које ће Русија посматрати БиХ као неку врсту пријатељске земље, дочим би прелазак те линије од стране власти БиХ у табор земаља чланица НАТО-а довео, у најмању руку, до снажног захлађења односа Русије и БиХ. Тим пре што би покушај власти БиХ да учлане земљу у НАТО морао, практично, да буде изведен мимо воље Републике Српске (РС), чија се огромна већина становништва противи учлањењу БиХ у НАТО. 

Тим пре што би покушај власти БиХ да учлане земљу у НАТО морао, практично, да буде изведен мимо воље Републике Српске (РС), чија се огромна већина становништва противи учлањењу БиХ у НАТО

То добро знају и бошњачки и хрватски политичари у БиХ, али, поготово водећа бошњачка Странка демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговићаи њен савезник Демократска форнта (ДФ) Жељка Комшића, просто занемарују расположење огромне већине становништва у РС. Отуда је њихово реаговање на саопштење руске амбасаде било најжустрије. „Парламентарна скупштина БиХ је 2006. године консензусом донела Закон о одбрани, којим је трасирала свој НАТО пут, те касније и низ других одлука и стратегија којим је потврдила своје опредељење ка чланству у НАТО-у”, одговорили су Калабухову из СДА³. А Комшић је још додао да је после недавног формирања Комисије БиХ за сарадњу са НАТО-ом “достављен извештај о примени првог Програма реформи БиХ, док се достављање другог Програма реформи очекује у наредним месецима”.“Све ово јасно говори да се наше учешће у Акционом плану за чланство у НАТО-у (МАП) наставља у оквиру темпа и критеријума који поставља НАТО“, закључио је Комшић⁴. Из седишта НАТО-а се, пак, нису позивали на аргументе СДА и Комшића, наводећи чак да “сарадња са НАТО-ом не прејудицира нити једно потенцијално будуће чланство БиХ у НАТО-у”⁵. Зато је за Комшића реаговање из НАТО-а било “благо”. “Имали сте доста благе реакције наших западних савезника, изненадио ме ноншалантан однос и Вашингтона и Брисела, мислим да они то потцењују”, рекао је Комшић, мислећи на “руску претњу”⁶.

Овакви ставови СДА и Комшића и његовог ДФ-а нису изненађење ни за мало бољег познаваоца прилика у БиХ, тако да ни Калабухову није било тешко да одговори сарајевским “стручњацима” за “руску претњу”.  “Ви унутар БиХ морате гледати на одлуку и РС и оних који можда у ФБиХ не желе у НАТО. То је ваш унутрашњи консензус. За нас нема никакве дилеме. Ми поштујемо интегритет БиХ, поштујемо консензус у БиХ, али наглашавање да наводно већина држављана БиХ жели у НАТО никако не може надјачати жељу већине грађана РС да не желе у НАТО”, одговорио је Калабухов. Истовремено је одбацио наводе да захтев Председништва БиХ из 2009. године за приступање у МАП води у неповратан процес учлањења БиХ у НАТО⁷.“Већина грађана није за то да БиХ уђе у НАТО, зато што има став РС. У БиХ све мора бити уз сагласност три конститутивна народа”, закључио је Калабухов⁸.

Јасно је да би евентуално расписивање референдума на нивоу целе БиХ на коме би била затражена подршка за улазак БиХ у НАТО значило прегласавање Срба, односно заобилажење воље грађана РС

Дакле, руски амбасадор није негирао ниједан од докумената које су прихватили српски политичари у РС из СНСД-а, СДС-а и ПДП-а, почев од прихватања члана 84. Закона о одбрани 2005. године на који се позива Комшић, па ни Програм реформи БиХ који је потписао председник водећег СНСД-а Милорад Додик пре годину и по дана, већ се, практично, позвао на Резолуцију о војној неутралности коју је у исто време Народна скупштина РС изгласала, обавезујући политичке представнике РС у институцијама БиХ да не дају сагласност за чланство БиХ у НАТО. Када се на то дода да најмање две трећине становника РС, а често и више, у последње две деценије јасно изражава став да БиХ не треба чланство у НАТО-у- према свим истраживањима, ко год да их је спроводио -јасно је да би сваки српски политичар који би дао свој глас за чланство БиХ у НАТО или се томе не би успротивио, радио против воље грађана РС. Као што је јасно да би евентуално расписивање референдума на нивоу целе БиХ на коме би била затражена подршка за улазак БиХ у НАТО значило прегласавање Срба, односно заобилажење воље грађана РС. Отуда се, на крају, порука Калабухова упућена превасходно бошњачким политичарима у Сарајеву, може делом читати и као порука оним српским политичарима у РС којима можда падне на памет да изиграју вољу народа којег представљају. 

Напокон или, можда, пре свега, Калабухов никако не занемарује интересе Бошњака, али их у питањима односа БиХ и НАТО-а, упућује пре свега на сарадњу са Србима и Хрватима у БиХ, неголи и са Русијом и Западом. Притом предлаже да се БиХ укључи и у иницијативу “Русијаи исламски свет”, те подсећа да су “Русија и Турска пријатељске земље”, а да у самој Русији “има 140 милиона становника, од којих су 30-40 милиона муслимани”^9. Дакле, нови руски амбасадор се на почетку своје дипломатске мисије добро потрудио да Русију не представи само као заштитника интереса РС, већ и као једног од промотера међунационалног дијалога Срба, Бошњака и Хрвата у БиХ. “Ако би био прави дијалог, не би било ни речи о отцепљењу у РС. Колико знам, то је став и Милорада Додика”, рекао, је, између осталог, Калабухов¹⁰.

Међутим, ни такве његове поруке, изгледа, за сада не допиру до политичара који представљају Бошњаке, попут Изетбеговића и Комшића, док се остали готово нису ни укључивали у полемику са руским амбасадором. Може бити да је то због тога што питање приближавања БиХ НАТО-у сада није прва политичка тема у БиХ, већ је то дијалог између бошњачких и хрватских политичара о изменама Изборног закона БиХ у којима политичке вође Хрвата траже прилику за “једнакоправност” у представљању у институцијама БиХ. Медијацију у том дијалогу већ дуго времена воде представници ЕУ и амерички амбасадор у БиХ, али изгледи за успех још нису видљиви. А не би било необично да Изетбеговић и Комшић нови неуспех у том дијалогу покушају да замаскирају неком новом политичком “досетком” о “следећој степеници” на “НАТО путу БиХ”, уз прећутну подршку медијатора. То им не би било први пут, а прилика им се пружа већ за годину дана када БиХ улази у кампању за нове опште изборе.

1. https://bit.ly/3sigVPi

2. https://bit.ly/3wRCCJH

3. https://bit.ly/2PUfWIk

4. https://bit.ly/32fXUm6

5. https://bit.ly/2OR0P1I

6. https://bit.ly/3uQcdu4

7. https://bit.ly/2OKTWPg

8. https://bit.ly/2PZy0k0

9. https://bit.ly/3dZECXD

10. https://bit.ly/2OMRZBX