Obama se nakon deset meseci efektivne vlasti na mestu predsednika najveće svetske sile nalazi u vrlo teškoj situaciji. Možda mu kroz glavu provejava pitanje: Kako se nekom kao što sam ja, čoveku koji je donosio nadu u promene, desilo da uplovi u takvu beznadežnu ”savršenu političku oluju”?

U Rusiji, zahvaljujući deceniji antizapadnjačkog sentimenta, nova generacija odrasta u drastičnom raskoraku sa Zapadom. Ona ne samo da prihvata pogled na svet koji servira Kremlj, već gaji i duboko nepoverenje prema svakom ko misli drugačije.

Barak Obama pokušava da povrati  veru u slobodarske tradicije Amerike koje mogu biti uzor svim narodima. Amerike koja neće zavoditi red u svačijoj kući i koja neće bacati grozničave poglede prema evroazijskom hartlendu u koji se potpuno nesmotreno smestila Rusija.

U centralnoj vladi u Bagdadu, sa oštrim neodobravanjem gledaju na biznis g. Galbrajta. Vlada se već dugo oštro suprotstavlja Galbrajtovim tumačenjima Ustava i tvrdi da su nelegalni ugovori o nafti koje je potpisala vlada Kurda.

Očigledno, Vaclav Klaus ne polaže mnogo na reči, razna tumačenja i slatka obećanja. Zato češki predsednik traži garancije: izuzeće Češke Republike iz Povelje o osnovnim pravima EU. Zato se opredelio za irski model.

Nije tačno da su lideri Istočne Nemačke hteli na silu da spreče proteste i da su ih u tome sprečila naređenja Gorbačova. Visoki ruski oficiri su mi potvrdili da nije bilo takvih naređenja. Pad Sovjetskog Saveza, Putin je opisao kao geopolitičku katastrofu XX veka. Gorbačov nije nevin u toj katastrofi.

Mi smo pobedili komunizam i Istočni Nemci su počeli da beže preko ambasada drugih zemalja. Zbog njih je pao Berlinski zid. Brinulo me je da će Gorbačov odlučiti da blokira taj masovni egzodus. Ali, bilo je dobro što je Gorbačov bio slab političar.

Zapadna društva su sada simboli socijalne nejednakosti. Nestaje besplatno školovanje, sve je manje prava na besplatnu zdravstvenu zaštitu. Možda je Zapad umesto pobednika postao najveći gubitnik u post-zidovskom vremenu.

Da, Nemačka jeste za „Srbiju u Evropi“. Ali dodatno rasparčanu. Na kolenima. I verovatno ne pre prodaje srpskog Telekoma Dojče telekomu. Da li je to temelj ikakvog, osim ropskog odnosa?

Komunističku nostalgiju ne treba shvaćati pretjerano ozbiljno. Porast desničarskog nacionalističkog populizma nije posebnost istočne Europe. Interesantnije je čudesno uskrsnuće antikomunizma.