(Govor Baraka Obame u Kairu)
Došao sam ovamo da tragam za novim početkom među SAD i muslimanima širom sveta; početkom koji je zasnovan na uzajamnim interesima i poštovanju; početkom koji se zasniva na istini da Amerika i Islam nisu uzajamno isključivi, i da ne treba da budu takmaci.

Možemo očekivati dalji rast tenzija i obostrane pretnje, ali teško da će se Amerika ili J. Koreja odlučiti na neki od radikalnih poteza prema S. Koreji i obrnuto. Kao i na Bliskom istoku, tako se i na korejskom poluostrvu igre nerava nastavljaju, bez odgovora na ključno pitanje: koliko još dugo?

Nije li temeljna odlika današnjeg ‘postmodernog’ subjekta da je on upravo sušta suprotnost slobodnom subjektu koji se, u konačnici, doživljava odgovornim za svoju sudbinu, ne temelji li on autoritet svog govora na svom statusu žrtve okolnosti koje ne može kontrolirati?

Ono najvažnije, što uvek mora da ima na umu rukovodilac na bilo kom nivou: on snosi odgovornost koju ne može ni na koga da prebaci i opusti se. Nikada se ne smeju zatvarati oči pred rešenjima problema i misliti da će dragi Bog zažmuriti na jedno oko.

Belorusija je pod Lukašenkom, sasvim neočekivano sa stanovišta neoliberalnih ekonomskih dogmi, krenula u drugom pravcu. U Belorusiji je 2008. BDP po glavi stanovnika dostigao 11.000 dolara (prema kupovnoj moći), što je barem upola više nego u Srbiji.

Dom lordova bi mogao postati neka vrsta američkog Senata u britanskom ustavnom sistemu. Stvari zavise od intenziteta aktuelne reforme koja ide u pravcu lagane demokratizacije Doma lordova i stidljive federalizacije države.

Tukli su te po rukama, po turu, zavrtali su ti vrat, bilo je kazni svakakve vrste. Tukli su te bilo čime. I to su činili da bi se prilagodio. Krici su se čuli po čitavoj spavaonici i bili su još jedan način da nam uteraju strah u kosti. Seksualno su zlostavljali decu. 

Tri decenije kasnije svet je u recesiji, a mnogi globalnu krizu pripisuju upravo ovim idejama. Zapravo, čak izvan granica političke levice smatra se da anglo-američki model kapitalizma nije uspeo. On se smatra krivcem za nedavnu finansijsku stagnaciju.

Može se desiti da Obama uspostavi lični kontakt sa Medvedevim, ali to se neće preneti i na promenu politike. Ono što bi bilo korisno je da u periodu od danas pa do jula, njegova administracija započne procenu šta je to što Vašington zaista želi od Rusije – i šta je ono sa čime su SAD spremne da se pomire.