Prošle godine Evropski sud za ljudska prava je doneo samo devet presuda protiv Srbije, ali je finansijski udar na republički budžet bio najveći do sada. Samo po presudi Bin-Stid i Majkić protiv Srbije država je dužna da isplati nešto manje od dva miliona dolara.

Dok se naša mala Srbija nećka i preispituje šta je dobila, a šta izgubila posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom, bogata Francuska se za rusko tržište iz sve snage bori, može se reći vukući Rusiju za rukav, nezavisno od korifejskog centralizma Brisela.

Čak i kad bi Evropljani mogli da stvore “jaku EU“, ona ne bi bila blizak saveznik SAD. Već sada, Evropa je toliko usredsređena na sebe, da bi jedna “jaka EU“ još verovatnije više gledala u samu sebe i bila više izolacionistička no što je to danas slučaj.

Kina je najveći strani poverilac SAD. Američki deficit u odnosima sa tom zemljom sa kojom su diplomatske veze uspostavljene pre samo 30 godina iznosi 800 milijardi dolara. Kinezi poseduju više od jedne četvrtine svih američkih državnih obveznica.

Masovni mediji predstavljaju osnovu za širenje ideja i moraju da budu prilagođeni ciljnoj populaciji. Američka administracija želi da kroz javnu diplomatiju utiče na bliskoistočno javno mnjenje da usvoji američke i zapadne stavove o terorizmu.

De Gol me privlači svojom autentičnošću koja uliva poverenje, a savremeni evropski političari odbijaju svojom neautentičnošću. Mada je kao predsednik bio posvećen interesima Francuske, ne mogu da ga zamislim kao ratnohuškača ili neoimperijalistu.

Herman van Rompaj je uznapredovao da vodi Evropu. Kao i Belgija, EU je jedna nedemokratska institucija kojoj su potrebni lukavi rukovodioci koji su u stanju da se odreknu svega onog u što su nekada verovali i koji znaju kako da narodu nametnu odluke koje su protivne narodnim željama.

Imenovanje Hermana van Rompaja i Katerine Ešton kao da protivureče onim višegodišnjim argumentima rukovodilaca EU o važnosti zračenja evropskog kolektivnog uticaja na što efikasniji način širom sveta.

Pri razradi ideje o imidžologiji kao obrazac uzeo sam shvatanje ideologije kao skupa ideja koji društvene grupe koriste za opravdavanje vlastitih i diskreditovanje konkurentskih postupaka.

Prosto je apsurdno i opasno misliti da će talibani opet biti lakeji Osame Bin Ladena. Oni su danas već integralni deo ekonomije heroina, koja je prema ONU, od 2006. pa nadalje, godišnje ostvarivala prihod između 200 i 400 miliona dolara, dovoljna suma da bi se suprotstavilo najmoćnijim vojskama sveta.