Svet se promenio još pre više od godinu dana kada su četiri svetske vojno, ekonomski i resursima najbogatije zemlje BRIK rešile da povuku svet novim putem. Globalnom ekonomijom duvaju neki sasvim novi sveži vetrovi. Kada će i globalnom medijskom scenom, (ne)zna se.

Kosovski rat je završen bez žrtava. To je dalo impuls shvatanju da SAD, sa svojim neuporedivim vojnim mogućnostima mogu da ratuju brzo i uspešno i da javno mnjenje neće imati mnogo prilika da to ometa. I DŽordž V. Buš je, uostalom, pripremao javnost jedino za rat – i praktično ni za šta drugo.

Kuba je tokom poslednjih pedeset godina bila iritantni izuzetak toj politici, ali rukovodioci SAD moraju jasno staviti na znanje kako Čavesovoj vladi, tako i Medvedev/Putinovoj administraciji da Vašington neće tolerisati još jedan izuzetak.

Na nivou globalnih ekonomskih procesa, uticaj Rusije, otvoreno govoreći, nije onoliki, koliki bi mi hteli da bude. Ali mogućnosti naše zemlje moraju biti značajne, kako priliči istorijskoj ulozi Rusije. Savladaćemo krizu, zaostalost i korupciju. Izgradićemo novu Rusiju. Rusija, napred!

Na scenu je izašla generacija koja menja stereotip po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški plazma ekrani. Ali, koliko su „novi klinci” neskloni autizmu establišmenta devedesetih, toliko im je muka i od demokratske kooperativnosti” pred silom „koja ni Boga ne moli” – i što se pretvara u ponižavajuću snishodljivost

Komesar Evropske unije iz Španije  je zaključio da održavanje referenduma o Lisabonskom sporazumu „nije demokratski“. Slično tvrdi i Ministar unutrašnjih poslova Nemačke, "ne može par miliona Iraca da donosi odluke u ime 495 miliona Evropljana".

Predsednici delaju na onoj osnovi koja pobeđuje. Ako su dobri predsednici, napustiće ta obećanja kako bi vladali onako kako moraju. U predsedničkoj trci Obama je učestvovao kao antiteza Bušu. Svoju spoljnu politiku je vodio kao da je i sam Buš.

Mogu li se zatvoriti oči pred zakulisnim nastojanjima zapadnih demokratija da se „iskupe“ pred Hitlerom i njegovu agresiju usmere „na Istok“? Platno istorije nije jeftina reprodukcija, koja se može retuširati.

Početkom XX veka u Filadelfiji je izlazilo deset dnevnih listova. Danas je Filadelfija grad sa velikim šansama da “pobedi” na neslavnom konkursu za “prvi veliki američki grad bez ijednog dnevnog lista”.

Nasuprot Bušovoj administraciji, Obamin tim nije započeo besmislene krstaške ratove, niti je izazvao značajnu negativnu reakciju protiv Amerike. Do sada, njegovi gresi su uglavnom gresi nečinjenja – ali i ovi mogu veoma skupo da koštaju.