Ono što je došlo posle obaranja Sadama je bilo mnogo gore nego što smo mogli da predvidimo. Trebalo bismo da imamo u vidu da su informacije koje smo dobijali bile pogrešne. Sada, ako me pitate da li bih opet uradio sve moguće da se obori Sadam, odgovor je - da.

Elita EU je izuzetno osetljiva na bilo kakvu kritiku. Ta preterana osetljivost svedoči o nesigurnosti i onih koji je predvode. U takvoj anti-demokratskoj atmosferi, EU će uništiti Evropu. Lisabonski ugovor je poraz demokratije u EU.

Španija očekuje presudu Ustavnog suda u vezi s autonomijom Katalonije, pri čemu većina independentista smatra da nema nikakve dileme da će veći deo tog dokumenta biti proglašen neustavnim i naterati da se o ovom pitanju izjasne zvaničnici vladajućih socijalista.

Kada smo Vas izabrali, nismo očekivali čuda. Čak ni velike promene. Ali, ipak smo očekivali neke. Mislili smo da ćete obustaviti to ludilo. Obustaviti ubijanje. Stanite za ljubav života mladih Amerikanaca i civila – Avganistanaca, stanite.

Jedan od glavnih ciljeva Blerove druge vladavine bio je da pokaže da može tesno sarađivati sa republikanskim (američkim) predsednikom kao sa demokratskim. Drugi cilj bio je da se priključi sistemu evra. Oba cilja su bila u vezi s onim što je usledilo u Iraku.

Prošle godine Evropski sud za ljudska prava je doneo samo devet presuda protiv Srbije, ali je finansijski udar na republički budžet bio najveći do sada. Samo po presudi Bin-Stid i Majkić protiv Srbije država je dužna da isplati nešto manje od dva miliona dolara.

Problem s „našim“ novim predsednikom i ministrom inostranih poslova nije u tome što su u pitanju beznačajni likovi, već što su u pitanju beznačajni likovi koje nismo izabrali i koje ne možemo pozvati na odgovornost.

Dok se naša mala Srbija nećka i preispituje šta je dobila, a šta izgubila posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom, bogata Francuska se za rusko tržište iz sve snage bori, može se reći vukući Rusiju za rukav, nezavisno od korifejskog centralizma Brisela.

Čak i kad bi Evropljani mogli da stvore “jaku EU“, ona ne bi bila blizak saveznik SAD. Već sada, Evropa je toliko usredsređena na sebe, da bi jedna “jaka EU“ još verovatnije više gledala u samu sebe i bila više izolacionistička no što je to danas slučaj.

Kina je najveći strani poverilac SAD. Američki deficit u odnosima sa tom zemljom sa kojom su diplomatske veze uspostavljene pre samo 30 godina iznosi 800 milijardi dolara. Kinezi poseduju više od jedne četvrtine svih američkih državnih obveznica.