Спремност Вашингтона да оконча макроекономску неравнотежу зависи од његове спремности да стварно прихвати један плуралистички свет - свет у коме центри моћи у Европи, Кини, Јапану, Латинској Америци, Блиском истоку. Али до тога неће доћи све док се Америка не одрекне своје империјалне мисије.

Истина је да би обе државе могле да уче једна од друге. Тексасу још увек недостају велики калифорнијски универзитети, а заостаје и у културној сфери. Калифорнија би могла да усвоји не само тексашку минималну државу, већ такође и мање једностран приступ политици и срдачнији однос према Мексику.

Било какав делотворан споразум мора да помогне угроженим земљама, посебно најсиромашнијима, да се прилагоде климатским променама, којима су најмање допринели, а највише су погођени. Та подршка мора да буде додатна, а не „препакована“ хуманитарна помоћ.

Будућност је неизвесна - највероватније ће они на власти обуздати народну експлозију. Но, то више неће бити исти режим, него само још једна корумпирана ауторитарна власт. Важно је имати на уму да смо сведоци великог еманципаторског догађаја.

Документ "Илегала у џихаду је легитимна обавеза" нема аутора нити датум издавања, али читање његових 30 страница на арапском језику открива опсесију џихадиста да се инфилтрирају у западно друштво не изазивајући никакву сумњу.

Нова Путинова Русија, након сателитске Јељцинове је још одлучнија у подржавању формирања „квази-држава“ на Кавказу, а да ли ће ове државице и стварно постати независне под руским патронатом зависи превасходно од оне друге стране.

Да ли је могуће да САД стварно мисле да је неко у стању да покраде 6.500.000 гласова,  а да љути противник није у стању да укаже доказима на крађу таквог обима? Оно у чему САД греше, јесте процена да би хистеријом око изборне крађе могли да омекшају став Русије. Зато је и дошло до сусрета Медведев-Ахмединеџад.

Тешко је видети шта се још може сазнати о овој великој, глупој и неодговорној грешци. Међутим, постоји један други рат који захтева да буде истражен. Када би овај кабинет, или ова опозиција били озбиљни према истрагама о ратовима, онда би одмах дошло до истраге о оном ирачком сину – рату у Авганистану.

Политичка слабост опозиционог покрета и конзервативизам опозиционих вођа који су и сами припадници исламистичке елите, указују да исход неће бити политичка револуција каква је потребна за неке далекосежније промене у Ирану.

Историјски, стратегија борбе естонског националног идентитета се сводила на одбрану од германизације, шведизације и русификације како би се сачувао етнички карактер језика и културе ове специфичне етнолингвистичке нације у Европи.