Ако Брисел има искрену намеру да помогне, додао je руски председник, онда само треба да плати дугове Украјине. До тада Хавијер Солана има прилику да проучи поклоњену географску карту на којој је ЕУ уцртана тек као незнатни окрајак евроазијског континента.

Поред опадајуће излазности и раста умерене деснице, још нешто је постало видљиво: раст евроскептицизма и екстремније деснице. Таква ситуација је довела до, како су неки назвали, феномена „самомрзећег парламента“, јер никада више анти-ЕУ посланика ЕП неће имати.

Избори у Француској показали су да разочаране људе тренутно интересује једино еко-систем који није потпуно затрован и јачина конца њихових будућих закрпа у сиромаштву и кризи која стиже. Политичка Европа технократа и банкара уопште их не занима.

Европске теме морају да буду правовремено предмет јавне расправе у свакој земљи понаособ. Не бисмо смели европску јавност да замислимо хијерархијски као један нови слој изнад националних јавности. Реч је о умрежавању самих ових јавности. Националне новине и медији морају се отворити једни за друге.

Успех европског десног центра у време тренутне кризе доказује да има нечег у њиховој политичкој формули. Они су фискално конзервативни. Ако нису социјано либерални, они су бар усмерени ка центру.

(Говор Барака Обаме у Каиру)
Дошао сам овамо да трагам за новим почетком међу САД и муслиманима широм света; почетком који је заснован на узајамним интересима и поштовању; почетком који се заснива на истини да Америка и Ислам нису узајамно искључиви, и да не треба да буду такмаци.

Можемо очекивати даљи раст тензија и обостране претње, али тешко да ће се Америка или Ј. Кореја одлучити на неки од радикалних потеза према С. Кореји и обрнуто. Као и на Блиском истоку, тако се и на корејском полуострву игре нерава настављају, без одговора на кључно питање: колико још дуго?

Није ли темељна одлика данашњег ‘постмодерног’ субјекта да је он управо сушта супротност слободном субјекту који се, у коначници, доживљава одговорним за своју судбину, не темељи ли он ауторитет свог говора на свом статусу жртве околности које не може контролирати?

Oно најважније, што увек мора да има на уму руководилац на било ком нивоу: он сноси одговорност коју не може ни на кога да пребаци и опусти се. Никада се не смеју затварати очи пред решењима проблема и мислити да ће драги Бог зажмурити на једно око.