Реалност је да способност да се држи корак са променама, да се надмудри противник, да се буде на правом месту у право време, никад није била јача страна војске. Наше претпоставке су скоро увек погрешне.

Од почетка се могло наслутити да ће нас Барак Обама разочарати. Кад обећате безмало све безмало сваком – неминовно ћете многе разочарати. Али мало њих је очекивало да точкови нове администрације отпадну тако брзо.

Јучерашњи позерски протести против банкара потврдили су да је антикапитализам постао пуки бренд, са исто онолико садржине колико и ланац брзе хране или марка гардеробе. Протестанти нису толико заступали неки циљ, колико су заправо трагали за истим, нису само протестовали, него и позирали камерама.

Намерна употреба оружја масовног разарања, непредвиђен економски колапс, нестанак функционалног политичког и легалног поретка облици су могућног „стратешког шока“ у Америци.

Сасвим је јасно да речи “пронађена” и “сумња се” не иду заједно у саопштењу једне озбиљне медијске куће. Остаје недоумица да ли је то случајност или нешто што је постало симптоматично када су у питању изјаве овог типа.

Разлика између Америке из времена прохибиције и Србије данас је у томе што овде неће бити могуће да се појави неки Ал Капоне који би профитирао од продаје никотина. Зато што у Србији новац од продаје никотина не иде мафији, него држави.

Иста идеологија која позива на национално и верско јединство скрива класно нејединство у оквиру исте нације и вере. То је данас њена основна друштвена улога, да покуша да помири капиталисте и раднике, експлоататоре и експлоатисане.

Било је ту и провокатора, али су они брзо напустили скуп и отишли да праве неред по улицама. Тада је СНП 1389 јавно, што је први пут на Балкану, спалио заставу мрске ЕУ. Ове године симболички смо, на исти дан, запалили заставу НАТО испред Вечне ватре.