Џордан Грин, квотербек београдских „Вукова”: Стигао сам када је паљена амбасада, сад не могу ни да замислим да одем негде другде. –  Бранко Радун: Антиамериканизам код нас није етнички, није исламског типа, већ је уперен против америчке политике, медија.

У областима демократије и правне државе, ова држава-кандидат још увек јако подбацује. Парламент јој је изузетно слабашан. Не постоји независност и неутралност судства. Слобода изражавања мисли постоји само на папиру – али не и у пракси.

У Џалалабаду у лето 1989. године обилазећи једну срушену школу дописник „Њујорк тајмса” Џон Барнс је из своје торбе извадио крпену лутку, дечју играчку, откинуо јој једну ногу и ставио је у крш од цигли и сломљених школских прозора. Погледао ме је заверенички, намигнуо и фотографисао то.

Може се легитимно поставити питање да ли су напади на појас Газе и Судан у Африци само припрема за напад на иранска нуклеарна постројења. Иран није Судан и представљаће много тежу мету за израелске борбене авионе.

Изгледа да су се многи Срби помирили са новим границама и са изгледима на мању, питомију Србију прилагођену суседима. „Људи марширају и демонстрирају, али нико стварно не верује да ће нам вратити Косово“, каже Марија Алавања, млада жена коју сам срео у Београду.

Победу Партије региона су прокоментарисале државна секретарка САД Хилари Клинтон и шефица за спољну политику ЕУ Кетрин Ештон, које су изборни извештај ОЕБС-а и оптужбе о манипулацијама прокоментарисале речима „забрињавајући трендови“.

Прво, остатак индустрије је веома редукован, остао је без стручњака и потребно му је подмлађивање. Друго, због светске кризе, држава тешко може приватизовати бивше гиганте као што су „Прва петолетка”, „14.октобар”, ИМР, ФАП и други. Само ова два разлога су довољна да држава промени стратегију.

Како време буде одмицало, еврозона ће узурпирати ЕУ: еврозона ће имати сопствену БУ, сопствени буџет, сопствену политичку унију и – на крају крајева и сопствено заједничко тржиште – а то је нешто што у овом тренутку није легално могуће.

Овакав концепт поделе послова између владе и парламента јасно доказује изнету тврдњу – да се минимализује улога законодавног тела, а да стварну власт преузима влада и проширује је далеко преко граница које су у духу Устава Србије, који, подсетимо се, предвиђа класичну поделу власти на три гране.

Ако је неко спреман да, било из „идеолошких“, „секташких“ или „гурманских“ разлога, транжира или једе људе, зашто не би унаказио и пса. Још је страшнија помисао да би неко био у стању да направи овако нешто само да би изазвао реакцију јавности и попунио своје фондове.