Србији је потребан минимум поштења, визије, плана и једиснтва. Ми немамо могућности да се разбацујемо. То што Вучић каже „причекајте крај године па да видимо“ – од тога нема ништа! Боље би било да каже „причекајте крај мог мандата“, јер без четири године реформи и трпљења нама нема спаса.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.

Онда се десило су јуришници једне про-НАТО странке, једне про-ЕУ странке и једне сорошевске телевизије без овлашћења скинули статус са мог налога, објавили га без мог овлашћења и самим тим извршили су кривично дело.

Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији, испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

Изгледа да су све наше досадашње владе врло успешно сатирале опозицију, да би у овим околностима које имамо данас морали ићи чак дотле да је морају некакао направити ако ништа друго оно због саме форме.

Јушченко одлази али проблеми остају. Економија се не може опоравити без већих страних инвестиција, борба са корупцијом је тешка стабилним земљама. Политичка поларизација која има етничку конотацију будућност ове, велике и потенцијално богате, земље чини веома неизвесном.

Заговорници аутономије Војводине, па и њеног оцепљења од матичне државе, свесно заобилазе ову чињеницу, јер она не иде у прилог растакања Србије, чак напротив. Већински народ у Србији је и већински народ у Војводини, без обзира на вишедеценијски труд заговорника аутономије да створе нову нацију, такозване Војвођане.

Сурова истина гласи да Срби већ безмало десет година гласају емоцијама. Бирамо страхом, уместо интересима. Верујемо манипулацијама, уместо рачуницама.Чак смо престали и да постављамо питања и захтевамо одговоре.

Нормални пут српског народа био је да ту Југославију поправља јер је он и створио. Ако је спрски народ положио толике жртве и ишао путем стварања заједничке државе и ако је то већ учињено – враћање назад било би поништавање свих тих жртава. 

Сасвим је сигурно да Русија може рачунати на много боље везе са Украјином него до сада. Озбиљан пораз који је претрпео Јушченко говори о расположењу народа у Украјини која није нарочито профитирала након наранџасте револуције.