Односи Узбекистана и Казахстана су такође напети, услед економских несугласица и борбе за лидерство у Централној Азији између ове две највеће земље у региону. Тренутно, ови сукоби нису тако оштри као у случају Таџикистана и Киргистана.

На Косову, ово вероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба. БиХ је компликованија. Тамо решење вероватно обухвата обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској да спроведе референдум о независности. 

Логично се поставља питање: каква је судбина Сирије и Асада. Одговор на то питање нико у Москви се не усуђује да јавно и категорички износи. Али, ако се узму у обзир искуства око других земаља и њихових руководилаца последње две деценије, кажу аналитичари, одговор не може бити нимало охрабрујући.

Од унитарне БиХ, до државе Бошњака муслимана, по рецепту и захтјевима њиховог највећег политичког ауторитета, реиса Мустафе Церића, има само полукорак. Имамо право да се томе супротстављамо као државотворни ентитет који има своју међународну потврђеност из Дејтона и Париза.

Обе стране не би желеле да се сукоби пренесу ван територије Сирије. Либан је веома нестабилан и то може значити и невољу по Израел чије би северне границе биле угрожене. САД и Русија се тренутно налазе у пат позицији.

Не постоји ниједан разлог, осим политичке жеље да се избегне доношење одлука, да се и даље блокира усвајање Статута Војводине. Не смемо да допустимо да се поново игра анахроним терминима асиметричности, нестабилности, разградње. То је језик с краја осамдесетих.

Оптужница против Цветковића за убијања код Пилице сада такође изгледа још сумњивије, јер новинари под сумњу стављају сведочење јединог сведока, на темељу чијег сведочења из 1996 г. почива читава конструкција сребреничког масакра.

Европска повеља о слободи штампе се у десет кратких чланова бави односом медија и власти, а њен други члан је изричит у ставу да новинарство мора бити „слободно од прогона, притиска и политичког или регулаторног мешања власти”. Повеља би обавезивала владе свих европских земаља, чак и оне које нису чланице ЕУ.

Опозиција, као признање сопствене немоћи, све чешће прети празном пушком - улицом. Привиђа им се да ће на јесен кренути неки социјални немири великих размера, али реалније је очекивати перманентне притиске појединих предузећа или еснафа на Владу, него што ће погођени кризом радикализовати политичку сцену.

Младе руске панкерке“, при томе и „феминисткиње“, починиле су „идеолошки злочин“ усудивши се да исмевају једну од полуга тоталитарног клеро-националистичког руског режима, и због тога су изложене „политичком суђењу“ са фолклорним елементима комунистичке тортуре из америчких филмова „Б“ категорије.