Што се састава привременог органа тиче, ствари су се поправиле у односу на оно што су медији саопштавали, а саопштавали су на основу онога што им, власт пре свега, дојави. Тако је СПС од почетка био јасан. Саопштили су име свог кандидата за члана привременог органа, који је то и постао. 

Tај и такав НАТО, о чијој спремности да бомбардује суверену државу која га не угрожава ми Срби имамо извесна сазнања, Шутановцу и осталим набројаним друштвено-политичким субјектима делује не само као прихватљиво, већ као најбоље  решење.

Врхунац хипокризије и месијанског синдрома који се може препознати у м деловању ове странке дошао је од свог врхунца у речима њеног „принципијелног председника“, који се ни раније није либио да испољи своју склоност ка прагматичном и реалистичком приступу у политици.

Није познато да ли ће Влада ради свог опстанка бити расположена да испуни захтеве из Новог Пазара, али се стиче утисак да док се Србија, хтели или не, приближава Европи, један њен део изгледа још живи у Отоманском царству, када се освојена земља делила на ејалете и санџаке.

Када питамо ову Владу зашто сте КЕК-у дали север Косова у енергетском смислу, они нам кажу: „ви сте уништили Србију јер сте водили преговоре са Албанцима“. Па са ким они воде преговоре?! Са Марсовцима?!

А онда је поменути Месић нашим дилетантима показао како „то“ раде мајстори: посету „Косову“ је померио за дан, а на дан православног Божића, празника који симболизује мир и праштање, помиловао ратног злочинца који је осуђен за убијање православних Срба.

Вучић је у емисији “Утисак недеље” рекао да су лица која су разбијала кутије у Косовској Митровици позната целом свету, али је ипак и поред свих ових навода и доказа оптужио припаднике такозване “катакомбне цркве”, како он каже.

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

Чини ми се да је и ова, делимично фабрикована, а још више ремонтована влада препуна небитних, неважних и непознатих људи у свом позиву, уз неколико имена која сведоче да глупости и похлепа нису увек препрека до професије. 

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо.