У сваком случају, мало парче песка по имену Кувајт може представљати значајног спољнотрговинског партнера Србије, јер не заборавимо – то парченце песка лежи на изворима “црног злата” око којег су се деведесетих водиле жестоке борбе током америчке инвазије.

Садашња влада и преговарачи, међутим, уместо да се и даље држе ових принципа и Резолуције 1244, да се евентуално понуди целом Косову и Метохији у оквиру Србије статус сличан Јужном Тиролу, одрекли су их се и прихваћен је тзв. бриселски споразум.

Српска Википедија постигла је резултат каквим се не може подичити ниједна културна институција у земљи. Неко је био марљив и избројао је – интернет енциклопедија која представља рад мале војске волонтера са вољом да своје знање поделе са другима, одштампана би бројала 40 томова.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.

Mи који нисмо имали срећу да нас неко поведе да и ми видимо мало света, не треба да очајавамо. Наши пионири-истраживачи брзо ће се вратити пуни утисaка, а онда и све нас повести тамо где је риба много већа, нико не пљује по улицама и све је бесплатно.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Није незамисливо конструисати механизам по коме би скупштина само покретала питање поверења председнику, а грађани донели коначну одлуку на референдуму.

Остаје да видимо да ли Кацин у Београд долази само да подели пацке “неодговорним“српским политичарима који дају неумерене изјаве или ће у плану његове посете бити и понека ћушка српској власти.

Диплома са Јејла и искуство у Мекинзију сами по себи нису довољна квалификација. Не знамо за објављене научне радове, програм је за сада дат у тезама и садржи само општа, углавном неолиберална места. Радно искуство није прецизирано.

Правила у таквим ситуацијама забрањују још нешто, а не само приказивање "Мућки". Рецимо, вређање особе (или особа) због чије је смрти и проглашена национална жалост – то би, барем по логици ствари, морало да повлачи законску одговорност.