Високи представник и Канцеларија ОХР прилично уверљиво показују одбојност према РС и њеним институцијама. То најбоље показује велики број нерегуларно пренесених ентитетских надлежности, број наметнутих одлука и смењених кадрова.

Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.

Бити мртав није нека мана. Остаје ти у овој државици и могућност да будеш реизабран после смрти. Шта ако неки од адвоката затражи изузеће живог и захтева да суди мртви судија? Који не може и да хоће да буде пристрасан. Просто, само мртав Србин је поштен Србин и ја хоћу да ми он суди.

На овим изборима, изгледа, и политичари су свесни колико смо у дубиози и колико ни леп осмех, ни искрено испричана лаж не вреде, па на плакатима готово нико не сме да нас погледа у очи. А, и шта има ту да се гледамо, и онако је све јасно – и ко ће бити, а и како ће нама (обичним људима) бити.

Врата институција су им затворена. У њима су уместо „представника радничке класе“ експерти скупљени с коца и конопца, људи без радног стажа и угледа, али од центара моћи постављени да штите интерес „људи из сенке“. А пошто су за раднике институције затворене, за изношење свог мишљења користе пруге и путеве.

Грађани Србије размишљају о сиромаштву, беспарици, бахатости, о искљученој струји, деци која не могу да иду на екскурзију и повлаче се у себе, о породицама које се просто распадају и недостатку самопоштовања и неопходне вере у будућност..., а овдашња власт, трља Аладинову чаробну лампу и прича о некаквом „Београду на води“.

Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији, испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

У овој кампањи сам свашта чуо о себи. Нисам ни име својих противника поменуо до пре неколико дана. Само сам једну ствар рекао - Мене вређајте колико хоћете, радите шта хоћете, али да урушавате Србију и њену стабилност, то вам не дам и то вам нећу дозволити. Никада.

Јушченко одлази али проблеми остају. Економија се не може опоравити без већих страних инвестиција, борба са корупцијом је тешка стабилним земљама. Политичка поларизација која има етничку конотацију будућност ове, велике и потенцијално богате, земље чини веома неизвесном.

Важно је напоменути да је Мишковић сасвим погодна фигура за постизање рејтинга. У питању је персонификација једног система. Теоретичарима политике је добро познато да је лакше везати пажњу народа за одређену фигуру него за неки деперсонализовани процес.