Њена победа је изненада ошинула многе, а неке и није, јер су се вођењем сопственим интересима већ раније дали у оснивање сопствених странака, које никада неће бити битнији фактори на политичкој сцени, али које би једнога дана могли да удају у некакву огромну коалицију,  и на тај начин чували сопствене интересе.

У доба свакојаких преквалификација стотина хиљада осталих без посла у српској приватизацији, наћи ће се и довољно ново квалификованих форензичара да на још увек великом труплу српске индустрије пронађу трагове злочина.

Председник Томислав Николић обавио је свој посао солидно. Дочекао је уваженог госта, доделио му високо српско одликовање, одржао упечатљив – мада не и беспрекоран – говор о историјским везама Србије и Русије и заједничким војним подухватима. Интересантнији је ипак сусрет премијера Александра Вучића са руским председником.

Бошњацима из више разлога одговара непромијењено стање, односно стање које је утврђено пописом из 1991. године, јер се изборни поступак и све друго у јавном животу што проистиче из конститутивности народа у БиХ, темељи на попису из 1991. године.

Ми имамо јако велико богатство на КиМ-у. Као што Руси имају у Сибиру ресурсе, тако и ми имамо ресурсе на КиМ-у. КиМ је српски Сибир, јер практично, све што се налази у Мендељејевој таблици, налази се овде. То је наш адут и на основу тога, можемо да разговарамо и са Немцима и са Русима.

Ако је неко спреман да, било из „идеолошких“, „секташких“ или „гурманских“ разлога, транжира или једе људе, зашто не би унаказио и пса. Још је страшнија помисао да би неко био у стању да направи овако нешто само да би изазвао реакцију јавности и попунио своје фондове.

Ако желите да јавна предузећа, па и она државна, раде, потребно је само да их политичари забораве на неколико година и да пусте запослене да сами изаберу директора. Да видите како би сва та предузећа до једног побољшала свој рад и резултате.

Да је Мишић правовремено спречен да бакљу унесе на Маракану, не би имао чиме да повреди Трајковића. Дакле, Мишић је неспорно крив за нешто. Сигуран сам да није за „убиство у покушају са умишљајем“ као што то каже судија Лазовић, али његова кривица је овде периферна.

Пречесто сам слушао њихове поуке типа: „Ма пусти Косово, далеко је то“. Е сад вам је „Косово“ летело дроном изнад глава. Где још треба да вам дође да бисте схватили да Косово није далеко. Да је Косово увек ту, докле год има Србије. Да Србије без Косова нема, као што нема ни Косова без Србије.

Шта ће Србија имати од ове резолуције? Ништа. Ова резолуција не треба да нас радује, упркос оптимизму којим су нас обасипали наши медији који су ову вест, која се може оквалификовати као “још једна од бројних подршки са Запада”, пренели готово еуфорично.