Сматрам да је Бајденова посета од изузетног значаја за спољнополитичку позицију наше земље. А учешће у "Партнерству" није ни у каквој колизији са нашом неутралношћу. Све националне интересе и циљеве у области одбране можемо да остваримо кроз "Партнерство".

Панкерке су одбациле кривицу. Рекле су да је то била чисто политичка акција усмерена против Владимира Путина и зближавања Руске православне цркве и власти уочи председничких избора марта ове године.

Џозеф Бајден је рекао то шта је хтео да каже, државни врх Србије није рекао оно што сада, вероватно, и не може да каже. Је ли то довољно за „ресетовање” односа Србије и САД? Може ли се „ресетовати” једнострано проглашена независност Косова? Вашингтон сматра да може и да живот иде даље.

Исто тако опасно за Израел би била Либанизација Сирије. Сирија и Либан су повезани на много начина, иако је либанско политичко уређење потпуно другачије и Сирија може послужити као стабилизациона сила. Сада постоји разумна вероватноћа да ће Сирија постати као Либан.

Симетричност у држави (заправо њена "хомогенизација“), опсесија свих снага реда и рада под централном командом, у реалности не постоји ни у једној стабилној држави - ни у оним ауторитарним, ни у оним квазидемократским, а дакако ни у демократским.

Американци поседују врло развијен колективистички дух, а то ће рећи свест о општем добру и свест о томе да је потребно деловати у интересу општег добра. Идеја „Community service-а“ je врло развијена, а што је најважније Американци се врло радо одазивају на позив да раде и делају за опште добро.

Лидерство САД на Балкану у овом се тренутку своди на намеру Вашингтона да дисциплинује балканске земље без трупа и без пара, користећи ЕУ наизменично као штап и шаргарепу. Читалац ће рећи да је смешно да Америка земљама европског континента нуди улазак у Европску унију.

Можда би математичка рачуница показала да је Бреговић ипак јефтинији од "Беовизије", али јавности нису показани подаци и докази, тако да је остало да верујемо РТС-у на реч да су ангажовањем Горана Бреговића смањили трошкове националног избора.

Главни добитник је била Србија или, тачније речено, Србија је могла да буде велики добитник да је прихватила лондонску варијанту плус део Баната и далматинска острва, која су првобитно била понуђена Италији! На несрећу Србије и Срба у целини Србија то није прихватила него је инсистирала на заједничкој држави са Хрватима и Словенцима.

Изгледа да Бруно Векарић чита понешто од одлука Међународног суда правде и резолуција Европског парламента. Али је још изгледније да не чита домаће правне прописе. На пример, Устав Републике Србије.