Дакле, поштован као Тито, опасан као Милошевић, регионално омиљен као Тадић, храбар као Ципрас и трагичан као Ђинђић. Али од свега тога, заправо, ништа баш сасвим, до краја и одистински

Да ли је коначно и ЕУ увидела да је свеколико инсистирање на кажњавању Србије и условљавању да се испуне и неки немогући захтеви (зашто Американци не ухвате Бин Ладена), контрапродуктивно у очима (а поготово душама) наших грађана.

Ако већ Хрватска хоће да мења тренутну границу са Србијом позивајући се на прошлост, Србија мора да искористи бројне и убедљиве историјске аргументе који оспоравају само присуство Хрватске на обали Дунава.

Лидер ЛДП-а је показао да не може да се издигне изнад постојећег доминантног ауторитарног вођења странке јер о томе  сведочи његова изјава да је  довољно трпео критичко мишљење Весне Пешић, и да од његове добре воље зависи њен даљи опстанак у парламенту.

Поред личног истицања мушкости јер се наводно не боји никога, и лично поштење је особина са којом се председник Владе представља грађанима Србије. Из тог разлога, он себи гради имиџ великог борца против корупције и криминала. 

У последњих десет година заступам доследну политику према ЕУ која је заснована и полази од наших државних и националних интереса. Представници садашње власти су направили велику грешку када су без озбиљног дијалога са Бриселом потписали ССП.

Проблем није од јуче. Још у доба Совјетског Савеза говорило се да на Кавказу нема совјетске власти. Ситуација се после тога само погоршавала. Заобилажење закона, самовоља државних чиновника, тотална корупција, приватизовано правосуђе – то су само неки од узрока због којих народ бежи.

Када су се банке због тога нашле на ивици пропасти, влада их је спасла парама пореских обвезника. А сада, када су захваљујући томе преживели и поново почели да праве профит, банкари би поново да се чашћавају бонусима, као да се ништа није десило.

Међу страним новинарима у Москви кружили су гласови да је главни посао око напада на Бели дом обавио заменик министра одбране Константин Кобец. Према тим гласовима, командант дивизије која је уведена у Москву наредио је покрет тек пошто му је Кобец прислонио пиштољ на чело.

То извињење треба признати геноцид у БиХ, јер је то судски потврђена чињеница. Не може се избјегавати одговорност тврдњом да је злочине починио „Милошевићев режим” и инсистирати да је држава Србија потписница Дејтона. Или су и злочини и Дејтонски потпис дјела једног човјека или државe Србијe.