Најпозитивнију поруку Београд би послао уколико би се усвојила само једна резолуција која експлицитно осуђује само геноцид у Сребреници. Овај злочин мора заузети посебно место у колективном памћењу народа бивше Југославије.

Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената.

Владимир Тодорић: Сребреница се по много чему издваја од свих осталих злочина који су учињени у рату на просторима бивше Југославије. - Оливер Антић: Жртве не смемо неизједначавати у њиховој патњи, у болу њихових сродника, оне су све исте.

Ономе ко није разумео Волфовицеву доктрину остаје само да се чуди што је и Владимир Владимирович Путин у галерији Стејт департмента добио место новог Хитлера. Овакво поређење, међутим, није ново и не представља изузетак, већ је пре правило и спада у уобичајене метафоре америчких државника и председника.

Месић је против промена дејтонског договора, Тадић је против исте те ствари, Додик се противи такође, и то највише, па испада да би Месић да ратује против Срба по навици, макар и због оног око чега се Срби с њим слажу. Јер, колико је познато, Дејтонски споразум би да мењају они који су га наметнули.

„Већина Немаца жели да разуме руску страну ствари“, каже Јерг Баберовски, истакнути професор источноевропске историје на Берлинском Хумболдт Универзитету. Историчар Штефан Плагенборг са универзитета Рур у Бохуму описао је сентименталан однос између Немаца и Руса као „неизмерну љубав“. Али како ова веза још увек постоји после два светска рата?

И Србија ће, вјерујем, једног дана имати друкчију позицију према Косову. Реалитет се не може мијењати. Котач повијести се не да вратити уназад. По мом суду, Косово је за Србију изгубљено пуно прије његовог осамостаљења, али није на сусједима Србије да о томе воде расправе.

Медији су известили да је реч о особи која је хришћански фундаменталиста, присталица десно оријентисаних политичких струја и недавни масон, али шта заправо стварно знамо о починитељу овог злочина? Ништа.

Да парадокс буде већи, логистику, односно позадинско обезбеђење, предајемо у руке онима којима смо 1999. године током оружане агресије, демонстрирали управо на том пољу да су три копља испод нас. Без претеривања.

Сам Кепир је након што је стигао у судницу репортерима рекао да је “потпуно невин” и читав судски процес је назвао циркусом. Након што је уз помоћ штапа за ходање заузео своје место пред собом је истакао папир на коме је било одштампано: “убице 97-годишњег човека.”