Било би наивно и нереално закључити да је тиме и читав рат завршен а проблем решен. Вашингтон и његови савезници нису добили оно што су желели и тешко је поверовати да ће од својих намера лако одустати.

Чак је и у Њузвику осванула насловна страна са насловом „Сад смо сви социјалисти”. Те теме се међутим не преносе на Србију из више разлога: зато што су у Србији и даље најгласнији заговорници неолибералног концепта капитализма, који не могу да признају слабости тог пројекта.

Највећи губитници су свакако терористи у Сирији које је Запад тако здушно подржавао. Они су сада остављени на милост и немилост сиријској војсци која ће знати како да се са њима обрачуна и спречи даље злочине против човечности.

Сили се морало једном стати на пут! Америка има своје интересе, а то је рат, док Русија има своје интересе, а то је мир! Сада су се заговорници напада на Сирију нашли у веома незгодној ситуацији.

На тим основама замишљено, оно се, наиме, испоставља као могуће само под претпоставком пристајања српске стране на предодређену јој позицију апсолутног џелата у реченом рату, позицију на коју она, с обзиром на свој реалан удео у његовом злочиначком салду, нити може нити треба да пристане.

Из премисе да су људска права и антидискриминациони закони универзалне категорије можемо закључити да ће ова либерално-секуларна песница да крене и на остале религије и увјерења.

Европска унија и даље инсистира на мултикултуралности, одлучено је да ће свака држава морати да прими избеглице, али да неће бити принуде, ни обавезних квота, како је раније најављивано. Али постоје бројна различита гледишта, чак и унутар самих држава.

Само се рибља памет толико пута ухвати на удицу наших политичара који данас кажу да их ставимо на стуб срама ако уђу у коалицију са ДС, а после пар недеља кажу да је та коалиција реална могућност. Аман, златна рибице, хоћеш ли се икада дозвати памети!?

Можда је на промену свести коначно утицао интернет. Можда је грађанима доста бројних интервенција са нејасним резултатима. На промену свести је можда утицао и догађај из Бенгазија, када је амерички амбасадор брутално убијен од истих оних ,,демократских опозиционара'' које су САД здушно помагали новцем пореских обвезника.