Жао ми је што у политици Србије траје та инерција односа према суседима. Из разговора са државницима региона, нигде нисам препознао намеру да се води политика на штету Србије.

Питање је времена када ће споразуми постати превазиђени, односно када њихова снага нестаје јер је реалност на терену постала потпуно другачија, док услови који су довели до компромиса више не постоје.

Најпозитивнију поруку Београд би послао уколико би се усвојила само једна резолуција која експлицитно осуђује само геноцид у Сребреници. Овај злочин мора заузети посебно место у колективном памћењу народа бивше Југославије.

Готово је сигурно да евроатланска дружина неће одустати од своје политке према Украјини. Много је уложено труда и капацитета да би се одустало. Неће се одрећи Украјине као полигона за рушење нарастајуће руске моћи. Вашингтон и Брисел уједињени су у својим ставовима према украјинској кризи.

Владимир Тодорић: Сребреница се по много чему издваја од свих осталих злочина који су учињени у рату на просторима бивше Југославије. - Оливер Антић: Жртве не смемо неизједначавати у њиховој патњи, у болу њихових сродника, оне су све исте.

Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената.

Месић је против промена дејтонског договора, Тадић је против исте те ствари, Додик се противи такође, и то највише, па испада да би Месић да ратује против Срба по навици, макар и због оног око чега се Срби с њим слажу. Јер, колико је познато, Дејтонски споразум би да мењају они који су га наметнули.

Ономе ко није разумео Волфовицеву доктрину остаје само да се чуди што је и Владимир Владимирович Путин у галерији Стејт департмента добио место новог Хитлера. Овакво поређење, међутим, није ново и не представља изузетак, већ је пре правило и спада у уобичајене метафоре америчких државника и председника.

И Србија ће, вјерујем, једног дана имати друкчију позицију према Косову. Реалитет се не може мијењати. Котач повијести се не да вратити уназад. По мом суду, Косово је за Србију изгубљено пуно прије његовог осамостаљења, али није на сусједима Србије да о томе воде расправе.

„Већина Немаца жели да разуме руску страну ствари“, каже Јерг Баберовски, истакнути професор источноевропске историје на Берлинском Хумболдт Универзитету. Историчар Штефан Плагенборг са универзитета Рур у Бохуму описао је сентименталан однос између Немаца и Руса као „неизмерну љубав“. Али како ова веза још увек постоји после два светска рата?