Као што то често бива, у питању је чиста "илузија", иста она, коју користе мађионичари, приликом извођења трикова. Ја заиста не верујем да је ова "илузија" премијера Србије намерно учињена, већ напротив, чврсто верујем да ју је изрекао, само због сопственог незнања.

"Инсајдер" је подсетио и да у управама клубова места заузимају политичари, судије, финансијска полиција, јавне личности, али и представници навијача, од којих су многи оптужени за разна кривична дела. После емисије,   Бранкици Станковић су на страници "Фејсбука" упућене претње силовањем, клањем, убиством.

Могуће је да ће фитиљ тог бурета уранијума бити упаљен на Корејанском полуострву. На једној страни биће САД, ЕУ, Русија и Индија, а на другој Кина, Јапан и исламски свет.

Од 2012. Србија се налази у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама.

Када га је недељник „Време” пре пет година прогласио за личност године, Љајић је у интервјуу рекао: „Све што немају где, све су људска права - и реадмисије су људска права, и екстрадиције и трансфер осуђених лица...” И тако то увале њему. Шта се од тада променило?

Наругавши се неуспеху европског мултикултурализма, Кремљ се сада мучи да направи руску верзију истог. Нови руски образовни стандарди избегавају стару мантру о „татарско-монголском јарму“ и уместо тога говоре о „систему зависности руских кнежевина у односу на Златну хорду“.

Добрица Ћосић је разарач српских митова и он је у Србији направио оно што у Хрватској није направио нитко. Он је у својем големом прозном дјелу разорио четништво као важну снагу у српској повијести.

Већина ујгурске популације је дубоко незадовољна својим положајем у кинеској држави, и уплашена за своју сигурност и чак и опстанак. Не подржавају сепаратистичке тежње појединих екстремних ујгурских политичких фракција и не одобравају бомбашке нападе у којима страдају недужни Кинези и Ујгури.

Промена слике о Србима у Америци је изузетно тежак задатак, али није немогућ. Основни проблем је дефинисање српског националног интереса и његових конкретних манифестација, зашта је садашња власт у Београду нити способна, нити вољна.

Западне силе врло добро знају колики је значај Турске, не само као државе за транзит енергената са Блиског истока и Централне Азије, већ и као можда кључни контратег у великој геополитичкој игри Запада и Русије за контролу над резервама нафте и гаса раније поменутих бивших совјетских република.