Друга Србија не може да поднесе да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека.

Жак Вержес није био коректна, него права, радикална политичка опозиција колонијализму, империјализму, НАТО-у, америчким ратовима и свим могућим гажењима права.

Србија мора разумети и уважити начин доношења одлука у ЕУ. Кораци ЕУ су могући само на основу широког консензуса, који је потребно унапред обезбедити. Није га могуће постићи с нереалним очекивањима, још мање исхитреним најавама највиших представника Србије.

Управо према предлогу Јаковљева, борба за латински алфабет требало је да буде укључена у наредни петогодишњи план, ради чега се и код њега и код Луначарског налазе поред осталог и економски аргументи, преточени у цифре, засновани на прорачунима да латиничка слова „заузимају мање места на папиру“ од ћириличких.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

Чланство у НАТО пакту драстично погоршава безбједносно-политичку позицију Шведске. Оно би значило да се наша земља приликом конфликта између великих сила аутоматски увлачи у евентуални рат. А ризик за рат расте зато што би Руси улазак у НАТО пакт схватили као дио агресивне политике усмјерене против Русије.

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

На Корејском полуострву, Русија је играч са најмање утицаја у тзв. разговорима шест страна у Северној Кореји. Заиста, руски допринос је у прошлости описиван као “мучним више него корисним” од стране регионалних дипломата. Русија је скоро потпуно периферна у покушајима да се разреши ћорсокак између севера и југа.

Како да се ефективно оживи хришћанска цивилизација, пошто је проживела небројене несреће... Конзервативци вечито покушавају да се врате нечем бољем, здравијем, племенитијем, истинскијем. Али колико уназад? За десет година, један век – један миленијум.

Очигледно, ситуација са Сноуденом није суштински нови проблем него само један од захтева Русији, допуна поприлично дугог списка: позиција у вези са Сиријом, са Ираном, многа питања унутрашње политике.