Пошто је председник Хрватске запретио оружаном интервенцијом како би онемогућио било какав покушај Срба да поделе Босну, вође бивше Југославије су размениле погрде које подсећају на ратове 1990-их година.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.

Ко су главне трошаџије, а ко главни дужници-овисници јасно је као дан. И колико би њих коштало уколико би држава Србија напрасно почела да води разумну економску политику себи у корист. Коштало би их тако много да креатори те политике не би били ни лично безбедни.

Јанукович је наставио да тражи баланс у односу на придруживање ЕУ и са друге стране Царинској унији, а тек када је ова прва опција била скончана са изузетно неприхватљивим последицама по економију и позицију Украјине, он се у новембру одмакао и нешто више определио за сарадњу са Русијом.

Испоставило се да се темељи за стубове високе политике граде у свом дворишту и у најближем комшилуку. Европа, Америка, Русија и Кина, како то гордо звучи, али овде се ради о рвању у балканском блату.

Јасна је повезаност свеопште борбе за ресурсе широм планете и догађаја на Блиском истоку, а понајвише у Сирији, земљи потонулој у сурови рат чији ће исход по много чему бити пресудан не само по будућност Блиског истока.

Све изгледа као режиран ријалити шоу-програм у коме је наводна „спонтаност“ учесника пожељна, јер подиже гледаност, али никако не утиче на крајњи исход победника. Како данас ствари стоје, и лаику је јасно да у том шоу-програму Србија губи све.

Огромна већина медија на Западу извештавала су злонамерно о церемонији отварања игара у Сочију. Непристрани, објективни посматрач могао је мало да сазна о Зимским олимпијским играма у Сочију, и уопште о Русији, а много о њима, о Западу и њиховој патолошкој мржњи према руском народу и Русији.

Буџет за 2010. годину претпоставља замрзнуте зараде свих који раде у државном сектору. Одустало се само од њиховог смањења, односно “опорезивања” зарада већих од 40.000 динара. Подсећам, ова мера није уведена за цео јавни сектор, већ само за државну администрацију.

Сејање семена раздора између грађана Украјине који говоре украјински и руски је веома тежак али остварљив задатак што су догађаји из протеклих 10 година показали. “Наранџаста влада” Јушченка и Тимошенкове исто као и Јануковичев покушај да удовољи локалним националистима много су допринели процесу раздора.