У свом походу на гласове Срба који су још преостали на нашем Косову и Метохији премијер Александар Вучић није нашао за сходно да једном речју спомене најочитији пример кршења људских и грађанских права који се одигрвао током суђења и бесправног утамњичења Оливера Ивановића.

Викиликс нам тако потврђује да су наши лидери ништа друго него политички паразити који у оваквом систему заправо једино и могу да живе и да развијају. Уз ретке изузетке они се појављују као људи без принципа и морала, који не постављају незгодна питања.

Резултати владавине Александра Вучића ни по чему нису достојни похвала. Реч је о тешким и све тежим поразима од којих су смањење плата и пензија, предаја Косова и Метохије албанским сепаратистима, еврофундаментализам, увлачење НАТО-а у Србију, осиромашења грађана, учешће у коруптивним пројектима на води или на копну

Осионо понашање војника КФОР-а јасно показује да њихов мандат није да сачувају животе и имовину свих грађана на територији Косова и Метохије, већ су се овим бруталним иживљавањем ставили на страну Приштине.

Да ли данас, безмало четврт столећа откако је основан и након свега што нам је испоручио као резултате свога пословања, можемо бити сигурни да управо то није био један од значајнијих стварних циљева мисије трибунала?

У Црној Гори је српски народ дискриминисана категорија, а власти сматрају да је то сасвим нормално. Нажалост, о томе нико не води рачуна, осим представника Срба у Црној Гори: у политичким партијама и српским НВО. Недавно су и резултати пописа брутално покрадени, тако да је број Срба смањен за 5-6%.

Али ове људско-правашке организације су напустиле ову основну улогу у функционисању грађанског и демократског друштва али и невладинопг сектора јер су окренуте пара-политичком деловању које следи јасно одређене идеолошке циљеве.

Не би требало да нас много изненади изјава Јадранке Косор. Оно што би заиста требало да нас забрине јесте непостојећа реакција актуелне српске власти која је могла да овако олако пређе преко изјаве хрватске премијерке.

Став руског министарства иностраних послова је кристално јасан, али - као што се може и очекивати - изречен уздржаним, дипломатским речником. Коментатори, аналитичари и поједини политиколози су отворенији и без длака на језику.

Ако Тадић не прихвати захтеве Меркелове, резиме његове политике ће, пошто изгуби власт, пре моћи да се искаже као „ни Косово ни Европа“, односно биће то и његов историјски пораз.