Владајућа Партија региона све више прераста у оно што она заправо и јесте, најјача странка у земљи, чију базу чини проруски део становништва, апсолутно већински у југоисточној половини земље. Од ње отпадају и све више ће отпадати каријеристи и они који су у њу ушли задњих година из профитерских разлога вршења власти.

И Србија ће, вјерујем, једног дана имати друкчију позицију према Косову. Реалитет се не може мијењати. Котач повијести се не да вратити уназад. По мом суду, Косово је за Србију изгубљено пуно прије његовог осамостаљења, али није на сусједима Србије да о томе воде расправе.

Сједињене Државе покушале су да уз помоћ «демократије» украјинизују источни део земље, да Русе претворе у Украјинце. То им није пошло за руком. Вашингтон је брзо схватио да демократија не ради у интересу Запада. 

Пошто је председник Хрватске запретио оружаном интервенцијом како би онемогућио било какав покушај Срба да поделе Босну, вође бивше Југославије су размениле погрде које подсећају на ратове 1990-их година.

Аутентична демократија би се појавила као препознавање грађана да њихова политичка класа уопште није њихова јер је „капитализам без домовине“ произвео интересну повезаност квази-елита из које је искључен народ.

Ко су главне трошаџије, а ко главни дужници-овисници јасно је као дан. И колико би њих коштало уколико би држава Србија напрасно почела да води разумну економску политику себи у корист. Коштало би их тако много да креатори те политике не би били ни лично безбедни.

Владимир Путин сигурно неће пасивно посматрати како на изборима губи Јанукович. Москва ће морати виртуозном дипломатијом, као и у случају Сирије, да се довија како би спречила горенаведене сценарије, јер она није Србија и њена геостратешка важност за Русију је далеко већа.

Испоставило се да се темељи за стубове високе политике граде у свом дворишту и у најближем комшилуку. Европа, Америка, Русија и Кина, како то гордо звучи, али овде се ради о рвању у балканском блату.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.

Све изгледа као режиран ријалити шоу-програм у коме је наводна „спонтаност“ учесника пожељна, јер подиже гледаност, али никако не утиче на крајњи исход победника. Како данас ствари стоје, и лаику је јасно да у том шоу-програму Србија губи све.