Да би Србија вратила понос и достојанство, неопходно је осудити издају Крајине 1995. као најсрамнији чин неког српског државника у историји, јер је тим чином – мирно посматрање како дупло слабија држава убија и протерује твој народ – заправо обесмишљено постојање српске националне државе

Србија, стиче се утисак, никако да се окрене будућности и заштити својих виталних националних интереса. У то пре свега укључујемо њен територијални интегритет и суверенитет, који је све више угрожен неодлучном политиком Владе Србије и председника Тадића.

Пре свега, владе нема зато што човеку од кога – барем у политичком смислу – зависи све у Србији такво стање највише одговара и највише му се свиђа. Ништа се не дешава, све стоји, све су очи упрте у њега, сви га воле, додворавају му се и чекају шта ће он урадити. Хоћу да кажем, пре него што пређемо на оне, назови, озбиљније разлоге, постоји овај психолошки и он нипошто није занемарљив

Још један борац против политике угњетавања и увођења зони забране летења је уклоњен са светске сцене. Агенција АП је пренела да је ово први пут да неко од америчких лидера отворено каже да Гадафи треба да буде убијен.

Комунистички покрети отпора су били ван правног система одређеног женевским конвенцијама из најмање два разлога: они су себе сматрали делом Црвене армије која није потписала конвенцију и они сами нису поштовали међународно ратно право.

Извештај Владе је народним посланицима послат на кућне адресе, а један или више њих су очигледно били мишљења да за њега треба да сазна и јавност, а власти сада настоје да сазнају идентитет посланика који им је извештај проследио.

Судећи по изјавама турских званичника у последњих неколико година, као и реакцијама српске власти и јавности на неуспех војног пуча, изгледа да је Ердогановој Турској много више стало до независног Косова и унитарне БиХ, него што је Србији стало до очувања сопствене државности, Косова и институција Републике Српске.

Имајући у виду ове, неочекивано и сурово искрене речи, мало који народ који се стицајем срећних међународних околности нашао у оваквој позицији не би, реалполитички узев, покушао да је у највећој могућној мери политички капитализује, што босанскохерцеговачки муслимани  и чине свих петнаестак протеклих година.

Прича о кандидатури Косова за домаћина избора за мис универзума је својеврсна шминка којом треба да се нашминкају испуцале усне Срба који живе на Косову. Али тако нашминкано Косово у нашим очима више личи на политичког транвестита него на мис универзума.