Сукоб на југоистоку Украјине већ је однео скоро двадесет живота. Кијев се неће много обазирати на упозорења Москве али ће упркос томе Москва морати да реагује. Једино Русија има капацитета и довољно војних снага на терену да заустави конфликт.

Заговорници јединствене валуте, првенствено Французи и Немци, нису се предавали. Године 1979. створен је фиксни, али прилагодљив валутни систем у који су ушле све европске валуте изузев британске. Британију је у то време предводила евроскептична Маргарет Тачер.

Питање је времена када ће споразуми постати превазиђени, односно када њихова снага нестаје јер је реалност на терену постала потпуно другачија, док услови који су довели до компромиса више не постоје.

Сада се не плашим за личну безбедност, али се простор слободног информисања и критике ипак сужава – првенствено због Америке, али и због Европе. Њихове дипломатије подржавају гурање на маргину свих оних који озбиљно критикују њихову политику.

Готово је сигурно да евроатланска дружина неће одустати од своје политке према Украјини. Много је уложено труда и капацитета да би се одустало. Неће се одрећи Украјине као полигона за рушење нарастајуће руске моћи. Вашингтон и Брисел уједињени су у својим ставовима према украјинској кризи.

Драги Борисе, многи ме блогери, шалабајзери, курајбери и пицопевци оптужују да ти повремено пишем не бих ли се докопао какве амбасадуре, што само сведочи о жалосном стању њихове безбедносне културе

Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената.

Потребно је да се индивидуална прегнућа и постигнућа сусретну са дубљим токовима историјског колективног искуства. Зато не треба сметнути с ума да је Михаило Марковић био предводник и најдоследнији и најистрајнији представник једне од најзначајнијих генерација југословенских и српских интелектуалаца.

Ономе ко није разумео Волфовицеву доктрину остаје само да се чуди што је и Владимир Владимирович Путин у галерији Стејт департмента добио место новог Хитлера. Овакво поређење, међутим, није ново и не представља изузетак, већ је пре правило и спада у уобичајене метафоре америчких државника и председника.

Признаћете, није фер да се од осредње екипе прави темпирана бомба за праве шампионе и поштене професионалце. Потпуно неевропски, па ако хоћете и антиевропски приступ. Замислите кад би се наше „за европску Србију” власти понашале тако!