Објективно, у XXI веку улога нуклеарног оружја ће се смањивати, а улога других елемената ће се повећавати. Али нуклеарном штиту Русије нема алтернативе, нарочито у контексту огромног ресурсног потенцијала расутог на колосалној територији и немогућности да се он заштити другим средствима.

Револуција, по појму, увек већ упућује на нови почетак, и обележава системски раскид са постојећим поретком у безмало свим аспектима живота, рада и мишљења. Али специфично унутрашње двојако кретање у револуцијама разоткрива да није реч о прекиду, још мање брисању историје, већ о крају једног сасвим одређеног историјског раздобља.

Међународна је заједница, дакле, одбила београдско полупокајање за геноцид у источној Босни па се, ето, одмах нашао нетко тко ће покушати подсјетити свијет на наводну повезаност Републике Хрватске и НДХ како би се створила фамозна равнотежа кривње.

Три политике Запада – увећање НАТО, експанзија ЕУ и промоција демократије – додале су гориво на ватру која је тињала. Прва искра догодила се новембра 2013. када је Јанукович одбио велики економски договор око кога је преговарано са ЕУ и када је прихватио уместо њега 15 милијарди долара вредну понуду Русије.

У тој повељи свакако мора бити усаглашено да се две покрајине вољом својих грађана и грађанки и народа и националних заједница који на њиховим територијама вековима живе трајно уједињују у заједничку, међународно признату државу – Савезну Републику Србију.

Представници групације „Дили“ наводе да сличну зону граде и у другој области из споразума са Русијом, у Сујфенхеу, на југоистоку Хејлунгђанга, области која гравитира Владивостоку. У њу ће уложити чак милијарду јуана, односно око 125 милиона евра. Ова зона требало би да буде готова током следеће године.

Прошлост се не може променити. неки говоре да се СПС није довољно трансформисао и да због неких догађаја у прошлости нисмо заслужили да нас неко сматра „европљанима". . И једни и други живе у далекој прошлости.

Ако су моћна финска пољопривреда и финансије уздрмане руским узвратним санкцијама, наше „придружење“ ЕУ у трговинском рату против Русије би срушило домаћу привреду као кулу од карата.

Oдлука Европског савета се од раније постигнутог компромиса разликује по учешћу ММФ-а. Ако је немачкој влади ММФ био потребан да би избегла срамоту у унутрашњој политици, шта је Берлину требало да изазове такву недаћу Европи.

Сада амерички империјализам има потребу да шири хаос по свету изазивањем ратова и „кажњавањем“ земаља које не прихватају амерички референтни оквир који регулише и контролише живот обичних грађана. Када америчке војне снаге, након примене горе наведених операција, нападају или „бране“ неку земљу, они се ослањају на трупе на земљи.