Запад је, на примеру Украјине, показао да не преза ни од чега, да је спреман на отворену сарадњу са неонацистима и да је спреман на грађански рат усред Европе само како би остварио свој геостратешки циљ – антируску и прозападну НАТО Украјину.

Косово је парче земљишта. Земљиште је неутралан појам. Квалификације као `свето` и `историјско` су глупости. Мислите ли да земљиште Косова зна ко по њему хода? Да каже: `Не могу ми по леђима ходати Албанци, него само Срби`“.

Укратко „Трансјадрански гасовод“ представља један економски оправдан и рационалан енергетски пројекат који, уз нешто геополитичке среће (уколико тако нешто постоји), може чак постати веома успешна прича о енергетској интеграцији југоисточне Европе са алтернативним блискоисточним и средњоисточним извориштима гаса.

Мој циљ је да легализујем право Републике Српске да искаже своју вољу. Сада је сасвим јасно да је Бошњацима приликом потписивања Дејтонског споразума речено: ви само потпишите, а ми ћемо учинити све да РС одузмемо овлашћења и да Босна буде централизована!

Државни преврат, како Бликов назива догађаје познатије као ,,наранџаста револуција’’ из 2004. године, није постигао циљ. Украјина није дошла под контролу запада. Овај аналитичар нема баш најпозитивније мишљење о председнику Украјине Јануковичу и не убраја га у русофиле.

Пунолетна РС данас се налази пред новим, пресудним искушењима – великим притиском  међународне  заједнице у правцу уставних промена,  уз избегавање дијалога разједињених  бошњачких лидера са зближеним политичким представницима Срба и Хрвата.

Јанукович од почетка не растерује бојовнике, дао им је могућност да покажу своју праву природу кад су покушали да на јуриш заузму председничку администрацију. То је било онда кад су „мирни демонстранти“ војнике на одслужењу војног рока пребијали, спаљивали и на њих бацали камење

Истина је да Србију нико не условљава да уђе у НАТО како би постала чланица ЕУ, али је истина и да уколико желимо да у Србији успоставимо европске системе вредности, то подразумева и евроатлантски систем безбедности.

Колико је комична Митровићева објава медијског рата, толико су апсурдни мотиви који су НУНС натерали на реакцију. Ово удружење никако да се ослободи улоге идеолошког полицајца, а реаговање Обрадовића подсећа на праксу некадашњих обрачуна међу комунистима.

У овим колумнама се у неколико наврата могла наћи и веома снажна и отворена одбрана лика и дела Александра Вучића и то је очигледно спада у редовну активност Института за јавну политику.