Испало је да се нико са КиМ није пописао. Албанци јесу на једном попису, ми ни на једном. Не значи то да ми жалимо што се нисмо пописали на попису Приштине, али се питамо по којим то критеријумима Србији није дозвољено да спроведе попис на делу своје територије.

Вучићево одбијање да додели дипломатски имунитет руском особљу Руско-српског хуманитарног центара у Нишу, уз истовремене ратификације, пре избора, дипломатског имунитета за представнике НАТО и логистичку подршку НАТО у Србији, изгледа као очигледан шамар Москви

Тито је волео живот. Није присвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иностраних шефова држава. Све што је имао остало је бившим југорепубликама. Неговао је свој култ личности, али је његова личност била јача од његовог култа.

Јасно је да промена ситуације на фронтовима умногоме одређује и услове и позиције у преговорима, па Кијев све теже може рачунати на опстанак унитарне земље, која је објективно подељена на више културно-историјских регија, где је не заборавимо врло важан и економски моменат.

Jедан од озбиљних проблема ове владе није само у томе што је састављена на једном концепту а нашла се у окружењу којим доминирају ефекти економске кризе што је поништило концепт, већ и у томе, а неки ће рећи најпре у томе, што им људи мало верују.

Званичници САД су пажљиво мотрили на Исламистичко–баас савез последњих месеци. Одмах након пада Мосула, 10 Јуна, било је јасно да су снаге ЈРТН чекале њихов долазак. Извештаји сведока говоре да су борци ИДИЛ брзо нестали, и били замењени са наоружаним људима лојалним Баас партији и бившим генералима.

Трагедија у Смоленску, коју већ називају „другом катинском трагедијом“, прекинула је све видљивији успон руско-пољског помирења. Садашње реакције руске и пољске стране, међутим, крајње су различите од оних на „прву катинску трагедију“.

Револуција, по појму, увек већ упућује на нови почетак, и обележава системски раскид са постојећим поретком у безмало свим аспектима живота, рада и мишљења. Али специфично унутрашње двојако кретање у револуцијама разоткрива да није реч о прекиду, још мање брисању историје, већ о крају једног сасвим одређеног историјског раздобља.

Објективно, у XXI веку улога нуклеарног оружја ће се смањивати, а улога других елемената ће се повећавати. Али нуклеарном штиту Русије нема алтернативе, нарочито у контексту огромног ресурсног потенцијала расутог на колосалној територији и немогућности да се он заштити другим средствима.

Три политике Запада – увећање НАТО, експанзија ЕУ и промоција демократије – додале су гориво на ватру која је тињала. Прва искра догодила се новембра 2013. када је Јанукович одбио велики економски договор око кога је преговарано са ЕУ и када је прихватио уместо њега 15 милијарди долара вредну понуду Русије.