Закључио сам да је Јасеновац био много страшнији логор смрти него Аушвиц у окупираној Пољској, то највеће нацистичко стратиште. Поређења не значе да Немци нису били свирепи ако тиме нису реметили индустријско убијање.

Ал Маликија савезници у Техерану и Вашингтону гурају у самоубиство, док је он сам немоћан да оствари оно што жели, јер је овај рат запалио устанке у многим ирачким градовима.

Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? Ако јесте, у шта не верујем, нека се то јавно саопшти да се овако полуписмени и лаковерни више не свађамо.

Да ли се нешто позитивно може научити из либијског искуства? Захтеви за грађанским, политичким и економским правима, који су били у фокусу арапског пролећа, не значе ништа без националне државе која ће их гарантовати, у супротном националисти ће се наћи у држави секташког, регионалног и етничког феуда.

Агресија 1999. године, манифестована у бомбардовањима целе Србије, оставила је у душама људи дубок траг. Свака српска породица има своје мишљење о НАТО. Патријарх Иринеј је лепо рекао: ”За ово питање треба имати мишљење целог народа”.

Западни партнери су ,,прешли црту’’, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а главни носиоци преврата у Украјини су националисти, русофоби и екстремисти који сада одређују живот у тој земљи.

Привилеговање жена у пензијском осигурању може се схватити и као израз потцењивања жена, односно знак уверења да женама треба дати попуст зато што су слабије и мање способне да раде и зараде.

У случају да она буде кажњена, дефинитивно би се, после случаја са листом „Прес“ у друштво на мала врата увео строги вербални деликт, овог пута не против Тита и Партије, већ против ЛГБТ заједнице и њихових функционера.

Правни статус Србије је при томе такође веома важан. Насупрет ономе што се често код нас спомиње, неки статус близак ЕУ је важан. Пријему Србије у ЕУ само може да допринесе укидању Србији виртуелног статуса неправне државе, који јој је био наметнут крајем деведесетих година.

Онај ко је стварно покренуо кампању терора био је НАТО пакт са својом агресивном акцијом под именом “Одисејева зора”, која је проузроковала толико патње либијског народа.