Чим постану политички фактор његови представници редовно ступају у коалицију с Вучићевим режимом. Политичка пракса недвосмислено доказује да је суверенизам српског десног центра данас у ствари вид политичког ларпурлартизма.  

То што je за Дан захвалности поједено око 45 милиона ћурки никоме није сметало.  Свака част хуманизму, али профит је профит. Поготово ако се узме у обзир да су ове године ћурке биле скупље за четири, а сос од бруснице за читава три долара.

Уверена сам да ДСС треба у критици власти и режима да следи принцип нулте толеранције. Ако будемо иступали само на одређене теме претварамо се у “конструктивну опозицију” и сводимо себе на кандидата за позицију сателита СНС.

Више ће изгледа људи у Београду заједно са Дином Мерлином прославити Дан државности БиХ него у Републици Српској. У Београду ће се Дан државности БиХ славити три дана. Ваљда су Срби тако хтјели, то је њихов обичај.

 Као Србин са Косова и Метохије, потпредседник ДСС и као члан  посланичког клуба ДСС, са Ђорђем Вукадиновићем сам изванредно сарађивао и надам се да ћемо ту сарадњу наставити и убудуће. Насупрот томе, са Урошем Јанковићем и њему сличнима који због мрвица локалне власти продају веру за вечеру немам и не желим да имам никакве ни личне ни политичке везе. 

 Александар Вучић и Српска напредна странка су потписали издајнички Бриселски споразум којим се практично држава одрекла своје јужне српске покрајине, па се онда поставља питање: зашто коалиција са издајницима? Током последњих општинских и парламентарних избора на суров и драстичан начин, управо највише на Косову и Метохији, Српска напредна странка је покрала изборе а највише Патриотски блок који су чиниле ДВЕРИ и ДСС. 

Са дистанце протеклих година, покушавамо да оценимо историјске узроке догађаја. Изнова тражимо одговоре на „проклета питања“: који су узроци рата? Да ли је светски покољ могао да буде спречен? Зашто је цена победе (при томе мислим и на своју земљу) била тако висока?

Поента није у појединим личностима; Није у нашој крви, већ у нашој историји, у историји места чији су мигранти постали део. За Немце, прихватање одговорности за Холокауст значи осећање веће одговорности у односу на припаднике других нација за чување успомена на хорор  – просто зато што су злочини наређени из наше земље.

Ми не тражимо одушевљење и да машете европском заставом, ми не тражимо да се придружите хорској песми о миру. Волели бисмо да будете свесни да када ми преговарамо или решавамо свакодневне кризе, у игри је обично више од договора, више од кризе.