Читао сам тај чланак у коме Додик бираним речима покушава да упозори на скривену опасност погоршавања односа РС са Србијом. По мом мишљењу то погоршавање je непотребно, а узрокује га Борис Тадић и не знам због чега.

Постоје они који аргументишу да би шкотска независност могла водити до економских проблема или да може да закомпликује управљање националном одбраном. Ово нису тривијална питања, али она нису у питању овде. Са економске тачке гледишта за Шкотску нема смисла да настави са овом врстом преокрета.

Београд и Сарајево ће се приближавати брзином којом се Београд буде удаљавао од Бањалуке. Тадић је раније успоставио солидне односе са Тихићем, чиме је Силајџића пред међународном заједницом означио као лидера који опструише регионалну сарадњу.

Разне сондаже јавног мњења показале су веома малу разлику, од највише четири процента, у корист оних који су против отцепљења. Одлука лежи у рукама оних који су неопредељени, а којих је ни мање ни више него 17 одсто, према последњим истраживањима.

Сасвим нам је довољно Партнерство за мир са НАТО. Ако бисмо постали чланица НАТО, не бисмо могли да задржимо тесне везе ни са врло бројном и значајном групацијом „несврстаних земаља“. А не бисмо очували ни углед земље која принципијелно учествује у мировним мисијама УН.

Поента није у појединим личностима; Није у нашој крви, већ у нашој историји, у историји места чији су мигранти постали део. За Немце, прихватање одговорности за Холокауст значи осећање веће одговорности у односу на припаднике других нација за чување успомена на хорор  – просто зато што су злочини наређени из наше земље.

Са дистанце протеклих година, покушавамо да оценимо историјске узроке догађаја. Изнова тражимо одговоре на „проклета питања“: који су узроци рата? Да ли је светски покољ могао да буде спречен? Зашто је цена победе (при томе мислим и на своју земљу) била тако висока?

 Као Србин са Косова и Метохије, потпредседник ДСС и као члан  посланичког клуба ДСС, са Ђорђем Вукадиновићем сам изванредно сарађивао и надам се да ћемо ту сарадњу наставити и убудуће. Насупрот томе, са Урошем Јанковићем и њему сличнима који због мрвица локалне власти продају веру за вечеру немам и не желим да имам никакве ни личне ни политичке везе. 

На жалост, иако се домаћи медији труде на нам докажу да смо у Словенији и Хрватској добили два нова-стара пријатеља, разлога за скепсу, посебно у случају Хрватске ипак има превише.