Момо Капор је био од оних људи који не могу да остаре и остао је младић и у својој 73. години. Смрт је однела оно што је њено. Докопала му се тела, али његовом делу није наудила него га учинила још видљивијим и непоновљивијим него што је било.

Наглашене везе „кинеског змаја“ и „руског медведа“ у последњим деценијама, које нису искључиво економске природе, од великог су значаја за расподелу моћи у новом, мултиполараном светском поретку. 

Када је Фране Барбијери избацио Мому Капора из НИН-а јер је, тобоже, дошао крај „ауторског новинарства“, ми, новински жутокљунци из београдског бермудског троугла, а који смо о уласку у НИН сањали, у тежак очај смо пали. Јер, ако у НИН-у више нема места за Мому Капора, чему онда наша слабашна надања.

Цео геополитички контекст у време почетка транзиције био је другачији од садањег. По чувеном руском економисти Кондратијевом, који је стрељан у једном од Стаљинових логора, капитализам карактеришу циклуси прогреса и рецесије, који сваких педесет година смењују један другог.

Од оних социјалиста који су сада део власти, неко Милошевићеву фотографију држи на зиду, неко ритуално једном годишње оде до Пожаревца, а једни и други се труде да Милошевића што ређе помињу.

Да нису били и остали њени лоши ђаци, одговор на то питање лако би нашли у “учитељици живота”,. За мање од 25 година, током два светска рата и једне интервенције 1918-20. године, западне силе су три пута напале Русију године и проузроковале око 40 милиона жртава.

Што се тиче Косова и односа са Србијом, Шастел је назначио да ће белгијско председавање ЕУ бити статусно неутрално. Белгија ће инсистирати на добросуседским односима и регионалној сарадњи као кључним предусловима за кретање Србије у правцу ЕУ.

Киргистан је реторички обавезан да се прикључи царинској унији још од 2010. Упркос тврдњама да ће се придружити 7. маја 2014, Џомарт Оторбајев, премијер Киргистана, изјавио је да ће припреме трајати у најмању руку до краја године.

Чини се да је све више припадника интелигенције посвећено подривању и разарању осећаја за личну одговорност и пребацивању те одговорности на „друштво“. Безразложна извињења само су један мали симптом овог много већег и опаснијег тренда.

За извођење државног удара у Украјини изабрано је време одржавања Олимписких игара у Русији. Извођачи удара сматрали су да су њене снаге безбедности сувише заузета Олимпијским играма, да би она могла да учини ишта више него да пристане на свршени чин у Кијеву.