Финални доказ „злочиначког удружења" Ћосића, ТВ Б92 и Станка Суботића јесте експресна разрада Суботићеве приче. Његова тврдња да је дао 50 милиона евра Мишковићу и Беку да купе Луку и Новости одмах је преузета као изјава кредибилног извора коме се, малтене, безрезервно верује!

Према документима која су се појавила у јавности новембра 2007. Војни суд у Гвантанаму терети га да је предводио одред бораца у Авганистанз за време битке код код Гора Боре, као и за сарадњу са неким познатим терористима који су већ осуђени на доживотну робију без права на помиловање.

Србија се, несумњиво, мора припремити за компромисно решење које подразумева одговарајуће уступке. За Србију би, иако то нико не нуди, вероватно најгоре решење било да јој ОУН врати Косово под њену пуну јурисдикцију...

Глобалистичке установе су се већ унервозиле због високих резултата на скалама које управо показују страс-тестови привредних биланса банака, тестова које управо спроводи Европска централна банка.

У целој причи Цанета Суботића има неколико шупљих места. Изгледа нелогично да Суботић у тренутку кад му држава пописује и плени имовину, сам, телефоном, на телевизији, пријављује да има имовину, макар она била у рукама Мишковића и Бека, вредну 50 милиона евра.

Савремена еврократија – дословно моћ евра – појављује се као спој монетарне и друштвене владавине бирократије и технократије ЕУ и, као таква, удаљена је хиљадама светлосних година од свега поменутог или, прецизније, од политичко-филозофског, историјског, културног и цивилизацијског појма Европе.

Момо Капор је био од оних људи који не могу да остаре и остао је младић и у својој 73. години. Смрт је однела оно што је њено. Докопала му се тела, али његовом делу није наудила него га учинила још видљивијим и непоновљивијим него што је било.

Крај његове политичке каријере дошао је, по сопственом признању, случајном грешком, за шта је од грађана затражио опроштај. Прихватио је младог политичара Михаила Сакашвилија за савезника, покушавајући да ,,култивише млађарију’’. Али, млади вук је убрзо надмудрио, победио старог лисца током ,,револуције ружа’’.

Када је Фране Барбијери избацио Мому Капора из НИН-а јер је, тобоже, дошао крај „ауторског новинарства“, ми, новински жутокљунци из београдског бермудског троугла, а који смо о уласку у НИН сањали, у тежак очај смо пали. Јер, ако у НИН-у више нема места за Мому Капора, чему онда наша слабашна надања.

Извештаји који стижу из Славјанска говоре да украјинске власти хапсе све мушкарце старости од 25 до 30 година не проверавајући да ли су се борили на страни проруских снага или не. Постоји озбиљна опасност од акција припадника Националне гарде спремних да крену и да спроводе акте одмазде.