Muškarac danas ima manje slobode po pitanju svog identiteta nego žena. Od njega se očekuje da bude jak i muževan, ali i krajnje osećajan kada je potrebno, da podržava feminizam, istovremeno se ponašajući tradicionalno kavaljerski.

Istorijski dogovor Beograda i Prištine jednostavno nije moguć dok su interesi Zapada isprepletani sa interesima Balkanaca. Mogu da budu jedino polovična i kratkotrajna rešenja, koja u svakom slučaju verifikuju priznanje.

Predizbornu kampanju u Zemunu okarakterisalo je angažovanje lidera vladajućih i opozicionih stranaka, od Vučića, Dačića i Dinkića do Koštunice i Čede Jovanovića. Od plakata videli smo isključivo one sa kojih nas gleda Aleksandar Vučić.

Roditelji su odluku da sakriju pol svog dvogodišnjeg deteta obrazložili feminističkom filozofijom prema kojoj je rod puka društvena konstrukcija. Oni smatraju da je nametanje pola detetu okrutno, jer ga na taj način društvo ubacuje u kalup, umesto da mu dozvoli da samo odredi svoj identitet.

Priče o tome kako ćemo u nekim drugačijim svetskim okolnostima mi da im vratimo milo za drago, a taj trenutak samo što nije došao, su priče za malu decu. Ispričane i sa tragičnim krajem

Sekularna Turska je ponovo na ulici, ali je Erdoganova spoljna politika tokom "arapskog proleća", a naročito u Siriji poljuljala poverenje u njega i kao u muslimanskog lidera, dok su počele i da se pojavljuju prve negativne posledice ekonomskog uzleta, u vidu korupcije i porasta nezaposlenosti.

Za nekoliko dramatičnih sati, dogodila se totalna rehabilitacija DŽeksonovog lika i dela, i jednim neverovatnim vremenskim skokom svet je vraćen u doba Trilera i Bili DŽin, a Majkl je ponovo postao onaj obožavani zlatni dečko.

Živimo u zemlji iz koje odlazi 73.000 ljudi godišnje. Živimo u zemlji u kojoj ljude ubeđuju da je 25.000 dinara super plata. Živimo u zemlji u kojoj je kriminal na svakom ćošku. Živimo u zemlji apatije i beznađa, gde ljudi ne veruju da će ikada biti bolje

Ishod izbora u Zemunu takođe može izazvati prevremene izbore i u Beogradu, zbog čega su Zemunce posećivali i udvarali im se gotovo svi partijski lideri, kojima nije bilo mrsko ni da se sa njihovih olimpijskih visina oglase o komunalnim, zdravstvenim, saobraćajnim, kulturnim i drugim problemima ovog dela Beograda.

Srpska medijska scena, sa svojim crno-belim, klaustrofobičnim diskursom „modernog i nazadnog“, „globalnog i lokalnog“, predstavlja paradoksalni dokaz preživljavanja globalizacije na lokalnom planu.