Nepravedno potiskivanje srpske ćirilice sa službenih registarskih oznaka i njena skandalozna zamena potpuno nestandardizovanom „proširenom gajevicom“ predstavlja najozbiljniji, kulturološki, ali i tehnički problem koji novi pravilnik nameće.

Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

Nije ovo repriza Maksimira već njegova parodija. Može li simbolika „dana kada su Vojvođani pokradeni u Beogradu“ da učini više od svih vapaja „gde su naši novci“? I zar Nenad Čanak nije dobio simbol vredan divljenja - parolu „Vratite nam Kup!“

Zašto je bitna ova blamaža Svetske banke? Zato što je ovo poslednje poglavlje u tužnoj priči o “ekonomskom stručnjaku” koja je osnova politike Zapada prema siromašnim zemljama od kraja Drugog svetskog rata.

Kao i u slučajevima napada na Irak i Jugoslaviju, Libija je bila prinuđena na istovremeni sukob sa nekoliko neprijatelja. Kao što je poznato, zapadne države ne deluju pojedinačno

Francuski predsednik je rekao da ova kriza ne znači kraj kapitalizma. U tome je potpuno u pravu, ali trebalo bi da zna da njegovi predlozi i mere predstavljaju veliki doprinos kraju kapitalizma. Ti predlozi ne vode u nekakav “novi kapitalizam”. Naprotiv – reč je o povratku „starom socijalizmu”.

Takođe, iako je Ivica Dačić izjavio da je Beograd prihvatio predloge, jer su oni sada mnogo prihvatljiviji za Srbiju nego u ranijim rundama pregovora, ostaje utisak da se ipak radi o dodatnom popuštanju srpske delegacije, jer se ranije pominjala zajednica od deset srpskih opština.

Nije prijatno kada se Međunarodni monetarni fond umeša u domaće poslove. Ali, ovog puta je, verujem, podrška posebno dobrodošla, jer oluju koja se nazire iza zapadnih granica nije dobro dočekati bez manevarske rezerve.

Teheran je teško opterećen vojnom podrškom Damasku, dok je pad cena nafte osiromašio obe zemlje, stvarajući velik budžetski deficit, što ograničava kapacitet da se podnese jedan konflikt širokog opsega i dugog trajanja.