Medijski progon Srpske pravoslavne crkve, njenog arhijereja g. Teodosija i Eparhije Raško-prizrenske pokrenut je samo zbog njihovog protivljenja ideji podele Kosova između Srbije i buduće Velike Albanije.

U principu, da bi neko izvršio ovo krivično delo, potrebno je aktivno činjenje a ne propuštanje činjenja. Samo retko moguća je i događa se zloupotreba službenog položaja nečinjenjem. 

Ako bi bio raspisan nezakoniti referendum, izvan postupka za promenu Ustava, ne samo da se na takav referendum ne sme izaći, nego se protiv toga mora boriti svim raspoloživim sredstvima. A sva su dozvoljena

Ovakva cenzura u srpskim medijima povodom Čurkinovog nastupa u SB UN 12. juna 2013. upućuje na nekoliko zaključaka. Ruska Federacija iskrenije brani ljudska prava srpskih državljana i Srba u Hagu od same Republike Srbije. 

Svoje učešće u „ljigavoj seriji“ koja je trajala samo tri sezone Rob Stjuart je smatrao sramotom, sve dok se prošlog decembra nije ulogovao na Fejsbuk i pronašao klub obožavalaca pod nazivom „Tropska vrelina/Nik Sloter“, sa nekih 17.000 članova, uglavnom iz Srbije.

 Izgleda da ojađenom Srpskom narodu i čitavoj SRBIJI (za koju se toliko „busate u prsa“, kao da je ona vaša „prćija“ i „feudalni posed“) ostaje još da sprovedete, tj. izmanipulišete (a vi ste majstor u tome), famozni „referendum“, da bi njime podmetnuli Srpskom narodu vašu izdaju kao njegovu samoizdaju, za koju će opet on, a ne Vi, biti kriv

Tako je Mitrović, sada kad je Đilas ozbiljno oslabljen, „hrabro“ izneo ono što je znao godinama unazad, što su najzad svi znali, da je gradonačelnik koristio javnu funkciju u cilju sticanja profita za sebe.

Moderno vreme i njegove kulturne institucije nisu nas ni u snu nas učinili nasilnijim, već plemenitijim. Naši preci bili su daleko nasiliniji nego što smo mi danas. Nasilje je u opadanju već epohama, i mi danas verovatno živimo u najmirnijem trenutku otkako postojimo na Zemlji.

 Jasno je da igra oko Kosova i Metohije ne samo da nije gotova, već da tek treba da počne, onog trenutka kada budemo prihvatili i usvojili onu realnost koja nama i našim saveznicima – a ne samo našim neprijateljima ili suparnicima – ide u prilog. Mnogo nam je opcija na raspolaganju, međunarodno pravo je, kako se sada vidi, na našoj strani, naši saveznici su sve jači, a divlje prištinske strukture sve slabije