У последњих седам година потрошња та која одржава америчку економију, као и економски мехур стабилних кредита. Цене су расле, инвестиције су омогућавале људима да извлаче новац од некретнина, нису морали да штеде за пензију зато што су вредности њихових кућа расле.

Када кућа гори нећемо гледати које боја је униформе ватрогасаца, већ ћемо заједно гледати да гасимо пожар. А ова наша кућа гори и то озбиљно гори, драги пријатељи!

Странци у влади немају шта да траже, ако је у питању суверена држава. Међутим, ако се данас води милошевска политика, онда политички проблем не постоји. Са једне стране, фактички је постављена почетна претпоставка да немамо самосталну државу и са друге, да немамо способне људе да је воде.

Политички је „коректно“ и пробитачно измишљати нове речи и тражити да се оне уведу и да се построје, живе или мртве, у униформи мушког и женског рода, уз колатералну импликацију да би они који другачије мисле могли бити конзервативни остаци ненародних снага који нам гурају клипове у точкове.

Није битно колико су далеко људи од својих домова, они ће дати све од себе да се сједине са осталим члановима своје породице за вечерњом трпезом. Кинеско значење овог фестивала је Guo Nian. Guo значи прелазак, а Nian година.

Што се више удубљујемо у Маркса, то више ствари откривамо. Ови редови написани пре више од 150 година као да говоре о данашњем добу: зато што финансијска аристократија диктира законе, управља државом, располаже свом влашћу, и преко штампе господари јавним мњењем...

Појединац може да се ожени, бори, образује породицу, и ради са комшијама као што је и он сам. У питању је један осећај идентитета, припадности и солидарности, што потпомаже регрутовање, укључујући читаве породице.

Већ пет година Босна и Херцеговина иде уназад. У протеклим мјесецима тај тренд се погоршао. У ентитету Република Српска, жестока националистичка реторика и активности којима се оспорава дејтонски оквир ризикују да БиХ одвуку у прошлост.

Инострана средства нису у довољној мери алоцирана у производњу која може обезбедити привредни раст. Спољни дуг Србије од 2000. до 2007. године растао је по просечној годишњој стопи од 13,5% изражено у доларима, док је просечно годишње повећање спољног дуга у еврима 6,22%.