Сви они који су раније сатанизовали Коштуницу, о коме се може мислити и овако и онако, али кога нико не може оптужити да није био искрени демократа, а који у исто време бране Мила Ђукановића – такви заиста неће нећи никог бољег од Вучића за остварење њихових идеала.

Када смо овог августа кренули за Пирот да се уверимо у речи једног нашег поштованог члана Пироћанца нисмо ни сањали на која ћемо изненађења да налетимо. Пошли смо необичним путем, а то није ауто-пут. Ауто-пут је за пословне људе, који се сада зову бизнисмени, акаунт менаџери...

Политички је „коректно“ и пробитачно измишљати нове речи и тражити да се оне уведу и да се построје, живе или мртве, у униформи мушког и женског рода, уз колатералну импликацију да би они који другачије мисле могли бити конзервативни остаци ненародних снага који нам гурају клипове у точкове.

Нису права опозиција они који „Врховнику“ замерају све а охрабрују га да настави са кршењем Устава и преамбуле о Косову и Метохији

И док хрватска држава сваке године званично прославља поновно освајање Крајине и протеривање стотина хиљада Срба, и док се бивши генерал и некадашњи пљачкаш банака Анте Готовина слави као светац, не треба да изненади што је за вуковарске „бранитеље“ прихватљиво да Срби у овом граду живе, кад већ нису сви протерани, али да ћуте.

Свака од главних личности «Изгубљених», кроз дела и одлуке врши превредновања себе и своје прошлости, али и доводи до коперниканског обрта спознајом да су «изгубљени» у ствари били изгубљени у постмодерном, обичном и свакодневном свету пре свог авионског пада, свету свима нама добро знаном. 

 Пентагон је својим акцијама фактички покривао позиције терориста Исламске државе, против којих су се бориле јединице Дамаска и Ваздушно-космичких снага Русије. Министарство иностраних послова Русије, као један од  „оператора“ примирја, било је принуђено да прецизира, да током женевских консултација „није било чак ни наговештаја о плановима спровођења операција у том региону“

Док се деструктивној политици Бориса Тадића у спровођењу великосрпског и меморандумског пројекта у регији не треба превише ишчуђавати, активност Иве Јосиповића у секундирању политици Бориса Тадића у регији у најмању је руку забрињавајућа.

Не бринем се за владу и њене чланове, за њих вода није допрла ни до ногавица. Бринем се за оне којима је већ стигла до рамена, за обичне грађане, сељаке, пензионере. Свака озбиљна влада до сада би изашла са државном стратегијом за очување радних места.

 Дакле,  судећи по досадашњим потезима у великој геополитичкој партији шаха без временског лимита, и Путин је одавно схватио – схватио је са каквим су се тешкоћама, проблемима, изазовима и, нарочито, претњама, не само по државне и националне интересе, већ и по сам опстанак руске државе, цивилизације и народа, суочавали и Стаљин и руски цареви.