Макронова дводневна посета Србији је дошла у најнезгодније време за њега, немири у Француској нису стабилизовани, а велики блам са местом Вучића и Тачија на трибини поводом обележавања годишњице победе над фашизмом није испеглан

И док хрватска држава сваке године званично прославља поновно освајање Крајине и протеривање стотина хиљада Срба, и док се бивши генерал и некадашњи пљачкаш банака Анте Готовина слави као светац, не треба да изненади што је за вуковарске „бранитеље“ прихватљиво да Срби у овом граду живе, кад већ нису сви протерани, али да ћуте.

Политички је „коректно“ и пробитачно измишљати нове речи и тражити да се оне уведу и да се построје, живе или мртве, у униформи мушког и женског рода, уз колатералну импликацију да би они који другачије мисле могли бити конзервативни остаци ненародних снага који нам гурају клипове у точкове.

Један од аутора и уредника НСПМ Никола Танасић коментарисао је посету француског председника Емануела Макрона за француски портал BoulevardVoltaire, НСПМ овај кратки интервју преноси у целини.

Скупштина Србије има 250 посланика. Сабирањем три објављена броја долазимо до броја 250. Свакоме ко је гледао пренос и свакоме у сали је било јасно да је одсутан одређени број посланика свих странака опозиције у тим поноћним часовима.

Свака од главних личности «Изгубљених», кроз дела и одлуке врши превредновања себе и своје прошлости, али и доводи до коперниканског обрта спознајом да су «изгубљени» у ствари били изгубљени у постмодерном, обичном и свакодневном свету пре свог авионског пада, свету свима нама добро знаном. 

"Госпођо Брнабић, прочитајте, ако нећете све, онда барем тачку 14 Бриселског споразума - овде, пред грађанима, где се каже да 'две стране неће једна другу блокирати у процесу евро-интеграција'. Шта је то, госпођо Брнабић, ако не признање на мала врата?"

Упркос наглашавању да ће ТВ Н1 бити вођена искључиво професионализмом и објективношћу, ипак је исувише очигледно да ће ова кућа бити испостава CNN за Балкан, а о томе какав програм од те телевизије можемо очекивати не треба ни говорити.

Криза високог образовања у Србији траје деценијама али је последња афера, спонтано названа „Неша Мегатренд“ или „Докторе, где ти је индекс“ показала да је ова криза прерасла у политичку кризу, која би у свакој правно уређеној држави довела до пада Владе