Мушкарац данас има мање слободе по питању свог идентитета него жена. Од њега се очекује да буде јак и мужеван, али и крајње осећајан када је потребно, да подржава феминизам, истовремено се понашајући традиционално каваљерски.

Историјски договор Београда и Приштине једноставно није могућ док су интереси Запада испреплетани са интересима Балканаца. Могу да буду једино половична и краткотрајна решења, која у сваком случају верификују признање.

Предизборну кампању у Земуну окарактерисало је ангажовање лидера владајућих и опозиционих странака, од Вучића, Дачића и Динкића до Коштунице и Чеде Јовановића. Од плаката видели смо искључиво оне са којих нас гледа Александар Вучић.

Родитељи су одлуку да сакрију пол свог двогодишњег детета образложили феминистичком филозофијoм према којој је род пука друштвена конструкција. Они сматрају да је наметање пола детету окрутно, јер га на тај начин друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет.

Приче о томе како ћемо у неким другачијим светским околностима ми да им вратимо мило за драго, а тај тренутак само што није дошао, су приче за малу децу. Испричане и са трагичним крајем

Секуларна Турска је поново на улици, али је Ердоганова спољна политика током "арапског пролећа", а нарочито у Сирији пољуљала поверење у њега и као у муслиманског лидера, док су почеле и да се појављују прве негативне последице економског узлета, у виду корупције и пораста незапослености.

За неколико драматичних сати, догодила се тотална рехабилитација Џексоновог лика и дела, и једним невероватним временским скоком свет је враћен у доба Трилера и Били Џин, а Мајкл је поново постао онај обожавани златни дечко.

Живимо у земљи из које одлази 73.000 људи годишње. Живимо у земљи у којој људе убеђују да је 25.000 динара супер плата. Живимо у земљи у којој је криминал на сваком ћошку. Живимо у земљи апатије и безнађа, где људи не верују да ће икада бити боље

Исход избора у Земуну такође може изазвати превремене изборе и у Београду, због чега су Земунце посећивали и удварали им се готово сви партијски лидери, којима није било мрско ни да се са њихових олимпијских висина огласе о комуналним, здравственим, саобраћајним, културним и другим проблемима овог дела Београда.

Српска медијска сцена, са својим црно-белим, клаустрофобичним дискурсом „модерног и назадног“, „глобалног и локалног“, представља парадоксални доказ преживљавања глобализације на локалном плану.