Иако је немачка влада предложила  Бундестагу да одобри утврђивање датума за почетак приступних преговора,  уз услов да Србија предузме „видне и трајне кораке за спровођење споразума од 19. априла", добијање датума је и даље неизвесно, јер две партије које сачињавају немачку владу немају јединствен став.

Током девет фестивалских дана, публика је била у прилици да погледа преко 150 филмова на више од 20 новосадских локација, уз атрактиван пратећи музички и академски програм, као и програме посвећене класицима домаћег и светског филма.

Поуке 1968. су: држава је важна и једном смо били способни да створимо одличан концепт, „тржиште и социјализам“ који је и данас надмоћан над свим осталим у свету.

На сву срећу, још смо република, тако да се краљевих батина за сада не морамо бојати, али се сви морамо са зебњом запитати шта нам то иза леђа спрема удружена српска монархистичко-републиканска папазјанија, која сваким следећим потезом доказује да није достојна ни круне ни поверења грађана.

Новосадски грађанисти – аутономаши са презиром гледају своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“. Они предњаче у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, утувљујући себи бајке о набеђеној „културности“ и „изузетности“, измишљеној посебности која заправо не постоји.

Домаћа друштвена наука, стајала је, и без обзира на политички ангажоване нападе присталица концепције конструктивизма, у многоме стоји и даље на дефиницији нације коју је својевремено формулисао Стаљин.

Напредњаци поручују да од најављеног протеста неће одустати. Они држе антирежимски гард и мобилишу социјално незадовољне, па ће вероватно 16. априла понављати оно што су помињали на фебруарском митингу.

Данашња криза означава крај економског развоја подстицаног само помоћу кредита. Ипак, развезивање чвора у који је сувише слаби финансијски сектор уплео економију захтева време. Несумњиво, и даље не постоји консензус о томе шта је потребно учинити.

Није јасно да ли се америчка економија може обновити. Да би се то догодило економија САД би морала да се подвргне поновној регулацији финансијског система и да врати назад занимања која је извезла у стране земље.

До јуче се могло мислити да је врхунац ироније почетак једног новинског коментара од пре неколико година, поводом другог заливског рата, у ком се аутор пита: „ откуд наша нафта испод њиховог песка? Од јуче је на снази јача изјава „гадафијеве снаге подмећу лешеве на циљеве које ми гађамо“