Бриселски споразум је нешто најсрамније што је потписао представник државе Србије у – ја бих рекао – новијој, па и старијој историји

Управа, међутим, није седела скрштених руку, већ је следећег дана уприличила  конференцију за штампу, на којој се фудбалер посипао пепелом због своје лоше игре и  неуспеха тима, док је “вођа” је истицао  другарски однос који влада између њега и капитена.

У члану 63 закона, прописује се да ће цркве које су ''грађани'' са територије данашње Црне Горе изградили пре 1918 - припасти режиму. Дакле, Мило Ђукановић ће на основу правила, попут оних из закона о приватизацији, одређивати колико је Свети Василије Острошки допринео изградњи манастира Острог у XVII веку, упркос томе што он није био ''грађанин'' модерне Црне Горе.

Странци у влади немају шта да траже, ако је у питању суверена држава. Међутим, ако се данас води милошевска политика, онда политички проблем не постоји. Са једне стране, фактички је постављена почетна претпоставка да немамо самосталну државу и са друге, да немамо способне људе да је воде.

Своје учешће у „љигавој серији“ која је трајала само три сезоне Роб Стјуарт је сматрао срамотом, све док се прошлог децембра није улоговао на Фејсбук и пронашао клуб обожавалаца под називом „Тропска врелина/Ник Слотер“, са неких 17.000 чланова, углавном из Србије.

 "Ако је Вучић искрен у ономе што жели – да Србију фокусира на мир, на регионалне интеграције, на европске интеграције, тренутно су му Руси и Милорад Додик међу највећим непријатељима"

Аутор, међутим, није ништа написао о Вучићевој изјави за “Дневни аваз”, да ће он свога доброг пријатеља, баснословно богатог шеика из Саудијске Арабије, кад се ускоро са њим сретне у Србији, наговорити да улаже у привреду Босне и Херцеговине.

Mодерно време и његове културне институције нису нас ни у сну нас учинили насилнијим, већ племенитијим. Наши преци били су далеко насилинији него што смо ми данас. Насиље је у опадању већ епохама, и ми данас вероватно живимо у најмирнијем тренутку откако постојимо на Земљи.

У сваком случају, даљи односи са Русијом ће зависити од решавања косовског проблема, и докле год Русија држи у рукама вето, нико неће моћи да је заобиђе. Уколико Русија буде изгубила тај кључ који има у рукама, вероватно ће изгубити и ово мало утицаја на Балкану.