Zapad naravno greši u dve procene: građani Rusije neće pretpostaviti ličnu ekonomsku situaciju nacionalnim interesima i drugo, ukoliko se devizne rezerve Rusije istope, sasvim sigurno Kina neće dozvoliti da dođe do sloma koji bi zaista politički uzdrmao njenog ključnog saveznika danas u Svetu.

Velika se dreka digla oko antisemitske žuči koju prosipaju članovi visokog društva. Od Mela Gibsona i DŽulijena Asanža do Čarlija Šina i DŽona Galijana, čini se da ne prođe ni dan a da se poneka poznata ličnost ne razotkrije kao mrzitelj Jevreja.

U zapadnoj štampi se mogu pročitati prezrive konstatacije kako su Amerikanci davali kredite nesolventnim pojedincima, a Evropljani nesolventnim državama. Kako se u Srbiji i u okruženju priprema doček Nove krizne 2009. godine. Neće valjda nas.

Domaća društvena nauka, stajala je, i bez obzira na politički angažovane napade pristalica koncepcije konstruktivizma, u mnogome stoji i dalje na definiciji nacije koju je svojevremeno formulisao Staljin.

Alen Grinspen je u knjizi The Age of Turbulence, objavljenoj 2007, pozdravljao slavu “sveta sa globalnom kapitalističkom ekonomijom”, mnogo više “fleksibilnom, otpornom, otvorenom i sa samokontrolom” nego što je bila prošla, te prognozirao dugu etapu rasta za SAD i čitav svet.

 Ovakva hajka na Slavišu Ristića od stane aktuelne vlasti u velikoj meri podseća na onu koja je vođena protiv Olivera Ivanovića. Oliveru Ivanoviću su prvo zapalili kola. Potom su mu upali u stan i napali porodicu – i na kraju ga likvidirali. Što se Ristića tiče, protiv njega se, za sada, vodi besomučna kampanja i bačene su mu bombe na kuću, koja je takođe izrešetana mitraljeskim rafalima. Treba li da nagađamo šta je sledeće?

Dobro je i mudro što na premijerove nadmene i sarkastične reči Srpska pravoslavna crkva nije reagovala, a ostalo je nepoznato da li se predsednik Vlade bar usmeno izvinio patrijarhu Irineju, iako to, razume se, nije nikako isto što i javno izrečena osuda.

Sekularno sveštenstvo je vođeno istovremenim interesom da opravda neprekidno umanjivanje srpskih nacionalnih prava. Otud je sekularnom sveštenstvu neophodna aktivna javna svest o srpskoj krivici, taj istinski plod titoističkog učenja.

 Predsednik i Vlada koji ne znaju šta treba da rade, nemaju odgovore na agresiju na građane njihove države i pretvaranje istih u rezervne delove, smesta, odmah, juče i najdalje do ponoći moraju da daju ostavke i zaborave za sva vremena na politiku

Nedić ni po koju cenu nije dopustio da se srpski vojnici bore za interese nemačkog Rajha na istočnom frontu, dok je Dačićeva vlada daleko fleksibilnija kada su „međunarodne operacije“ u pitanju.