Stadioni su i u arhitektonskom smislu replike rimskih koloseuma. Kao da se u društvenoj strukturi za 2000 godina skoro ništa nije promenilo, kao da pojedinac tokom 20 vekova ništa nije naučio.

Nakon tri decenije mnogostranačja i posle tolikih izbornih ciklusa, nelegalnih i oktroisanih izbora - politički pluralizam opet ne stanuje u Srbiji

Dok je bila ambasador u SAD, zadesila ju je i jedna “afera”. Nepoznata osoba poslala je na adrese hrvatskog ministarstva spoljnih poslova i više novinskih redakcija video zapise sa kojih se vidi kako njen suprug službenim automobilom vozi decu u školu. Prijava je, razumljivo, dovela do brzog reagovanja nadležnih organa: smenjeno je lice koje je podatke prosledilo.

Jasno je da se radi o sudaru dve vrste realnosti, jedne iznuđene, politikantski pragmatične i defetističke, i druge koja ima svoje čvrsto uporište u kosovskom opredeljenju i zavetu

Koga je na Zapadu briga što „miniranjem“ Južnog toka Srbija gubi finansijske benefite i gasno-energentrsku sigurnost. Treba je dodatnim priticima i ucenama naterati da potpuno „digne ruke“ od Rusije i tako u celini ugrozi svoju ekonomiju. Ako se Srbija, sa takvim svestranim tradicionalnim odnosima sa Rusijom „slomi“, šta preostaje drugim zemljama.

Sudbina „Ibarskih novosti“ pokazala je totalnu nebrigu države i nadležnih. Brojni lokalni mediji razvijani su i stvarani tokom 90-tih da bi pomogli procesu obaranja Miloševića, ali kada je nastala potencijalna opasnost da se okrenu protiv novih vlasti, vrlo lako su pušteni niz vodu.

Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem (jer on je proterao ambasadora a ne narod) umesto da crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova postavi pitanje o kršenju ljudskih prava srpske penzionerke Branke Milić, koja se već dve godine nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici

Vlast u Srbiji je indiferentna prema nacionalnim interesima Srba za razliku od Hrvatske koja je u EU ali ipak štiti svoje nacionalne interese. Kolinda Grabar Kitarović je izjavila da će se boriti za hrvatske nacionalne interese jer je: „ ovo Hrvatska, a ne regija".

Negirajući priču, televizija negira mogućnost zajednice da uspostavi odnos između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. Time gledaoce osuđuje na život u večnoj sadašnjosti, odnosno na životarenje. Slika tog životarenja je TV prijemnik koji je uključen i onda kada ga niko ne gleda.