петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > За Косово нема доброг решења
Преносимо

За Косово нема доброг решења

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Вучић   
среда, 02. јануар 2013.

(Курир, 31.12.2012)

Радни дан од 15 сати, колико у просеку први потпредседник Владе Александар Вучић проведе на послу, изгледа није довољан да заврши све што је планирао да уради до краја 2012. године. Ухватио се у коштац с највећом пошасти - криминалом и корупцијом - и постигао резултате којим ниједан његов претходник не може да се похвали, а ипак константно понавља: „Може више! Хоћу још боље.“ У интервјуу за Курир Вучић говори о плановима за наредну годину. Каже да ће учинити све да грађани у 2013. живе боље. Обећава да од борбе у коју се упустио неће одустати ни по коју цену и ексклузивно за Курир открива да ће се у 2013. пред лицем правде наћи и Дарко Шарић.

Каква је 2012. била за Александра Вучића?

- На личном плану успешна. Што се тиче државе, плашим се да не бих могао тако лако то да кажем. Неке промене су се догодиле. Стварамо темељ да у наредне две године ситуација буде боља, да имамо бољи животни стандард, да људи могу да живе од свог рада, а пензионери од пензија. За то ће нам бити потребно још много мука, много реформи и одрицања. Тежак је период пред нама, и надам се да ћу на крају следеће године моћи да кажем да се види светло на крају тунела.

Иза нас је година у којој сте дошли на чело СНС, на место првог потпредседника Владе и министра одбране. Да ли сте очекивали такав расплет?

- Када је Томислав Николић стварао СНС, за то је била потребна огромна храброст, али и велика потреба, и грађани Србије су то препознали. Не заборавите, СНС је победио на изборима. У условима немогуће кампање. Да будем искрен, волео бих, и надам се да ће тако и бити, да за неколико година дође и до промене лидера СНС. Тома је ушао у историју као први председник Србије који се заиста одрекао функције председника странке и направио нешто што је обавеза свих нас: да се једнако одговорно понашамо. Зато не мислим да на том месту проведем осам или десет година.

Рекли сте: „Доћи ће неко нов.“ Разумеју ли политичари да је смена генерација природна?

- У Србији скоро да нема природне смене, да онај ко је одлазио пожели сам да оде. То се никада није десило у ДС, дешавала су се прегласавања, па и ова свађа и туча између Ђиласа и Тадића. Погледајте, СПО, ЛСВ, СРС, ЛДП...Па замислите да Чедомир Јовановић допусти да неко други буде председник странке.

Да ли то искључује могућност да се Тома Николић врати на чело СНС?

- Ниједну могућност не искључујем, али мислим да Тома нема ту врсту амбиције.

Где је теже радити: на месту потпредседника Владе или лидера СНС?

- Онај ко мисли да је једноставно борити се против корупције, тај то није радио. То је много тежи посао. Када се борите против корупције, уђете у онај зачарани круг у ком више не знате шта да радите. Много је проблема, много мука, притисака. Оно чему тежим јесте стварање институција и завршетак стратегије за борбу против корупције.

У последњих 20 година ниједан министар није процесуиран. Последњи је био за време Милошевића, и то због скривања новца у кукурузу.

- Ту је било интересантно још нешто: они су одштампали лажно издање Политике, па су их тиме намамили. То је био Милошевићев трик, направили су лажну насловну страну на којој је писало да је председник тадашње владе ухапшен, па су они сами почели да говоре где су закопали паре и тада су их ухапсили.

Колико сте ви овим што радите дали легитимитет свакој наредној влади да увек прво преиспита рад претходника?

- То је важна и добра ствар. Нико не гони никога зато што му се не допада. Да будем сасвим искрен, постоји велики опрез да нешто не би било протумачено погрешно. Не смете да угрожавате политичке слободе. Демократија је у овој земљи достигла висок ниво и то нико не сме, не може и неће да руши. Али то не значи да политичар сме да буде заштићен.

А ако стигне захтев за неког члана СНС, рецимо за скидање имунитета?

- Нико не сме да буде гоњен само за изговорену реч. За све друго - скидаћемо имунитет!

Попут оног случаја у Смедереву.

- Да, био је тај случај са послаником који је ударио пешака. Биће и неких других случајева. Неки се понекад љуте, неки не, али знају да је то нови достигнути стандард.

Да ли то разумеју и унутар странака из коалиције, рецимо СПС?

-Нећу да улазим у то шта други говоре. С Дачићем имам коректан однос и сарадњу. Код нас није било грљења и љубљења, нити историјских помирења, али мислим да релативно добро функционишемо.

Само „коректно и релативно“?

- Из мог угла је то заиста добро, али разумем да грађани још нису осетили такав бољитак и зато кажем „релативно добро“.

Многи су били скептични у погледу те релације Вучић-Дачић.

- Многи су мислили да Влада неће ништа урадити. Био је такав одијум, нека врста плашења народа, чак и кроз ваше медије, не замерајући вам ништа, да ће доћи до краја света уколико победимо ми. Као што видите, није крај света, већ су све оцене боље него што су биле раније. Ова влада и нова генерација политичара разумеју да су резултати рада оно што ће вам донети успех или неуспех, а не колико сте лепи и колико се сликате на телевизији.

Има ли утемељења у писањима да ће убрзо доћи до избора?

- Важни су нам месеци март, април и мај. Прво, због добијања датума, видећемо како ствари стоје на путу ка Европи, али и у ситуацији коју имамо са Косовом. Такође, видећемо и како је Влада функционисала. Уколико Влада добро функционише, нико је неће рушити због нечијег рејтинга. Ако питате СНС да ли ће, зато што има висок рејтинг, рушити Владу, одговор је - не. То смо могли јуче да урадимо. То није план. План је да се нешто уради за Србију. Да се направи добар резултат Владе. Ако то буде могуће, Влада ће трајати, ако не буде, ићи ћемо на изборе.

Је л’ то уцена?

- Нити је уцена, нити претња, то је рационално размишљање. Знате, ја немам длаку на језику и нећу да говорим о неким мањим стварима, али у свему што смо радили, договарали смо се. Тамо где смо имали размимоилажења сели смо и договорили се.

Како гледате на изјаве УРС да је хапшење њихових функционера у Крагујевцу политички мотивисано?

- Мислим да су то само неспретно дате изјаве и ништа више.

Зашто упадљиво ћутите о предлогу платформе о Косову?

- Зато што сам пристојан човек. Зашто бих излазио у јавност до коначног договора?! Немам потребу да истрчавам у јавност. А и шта да кажем?! Тек да бих се појавио у вестима и нешто рекао. То ми није циљ. Очекујем да почетком године направимо коначан договор са којим актом ћемо пред Народну скупштину.

Шта ће то бити - закон, платформа, резолуција?

- Биће неки општи акт који ће, претпостављам, бити текст резолуције у којем ће, у оквиру образложења, на обимнији начин бити објашњена наша ситуација на КиМ. Очекујем да ћемо негде одмах после Божића имати седницу Владе, а онда ћемо и пред посланике.

Не видите проблем у различитим изјавама председника и премијера?

- Шта сам имао, рекао сам на заједничким састанцима.

Шта сте рекли?

- Важно је да имамо заједнички став, а онда да покушамо да омогућимо што шири консензус и подршку у народу. Хајде да те ствари поставимо на чистац. Крећемо се по танкој линији, по ивици провалије. Никога нећу да лажем, ту нема доброг решења. Нема никога ко ће да узме шампањац, па ће да наздрави некоме. То је само покушај да добијемо што више за наш народ и да изгубимо најмање што морамо. То бих дефинисао на тај начин.

Шта су вам у Немачкој рекли о платформи?

-Разговарао сам са господином Хојзгеном (саветник Ангеле Меркел, оп.аут) о томе. Ово им је изборна година и питање је колико ће пажње посвећивати овом простору. Наше је да учинимо све што можемо да до 15. марта убедимо Немце да треба да добијемо датум. Са Хојзгеном сам се договорио да опет дођем у фебруару и поразговарам са њиховим парламентарцима. Пре тога морамо да испунимо оно што је договорено. И да вам кажем, не идем ја у свет да бих негде путовао. Као што знате, дневнице не узимам, а у свету имам онакав углед какав имам. Можда није велики, али мислим да мали број људи са овог простора има такав углед у свету. Не зато што сам леп и паметан, већ зато што кажем грађанима Србије оно што говорим и на неком другом месту.

Да ли је хапшење Мирослава Мишковића уздрмало Владу?

- Мислим да није. Можда су постојали људи који мисле другачије, или имају одређену врсту ближег односа са њим, али нико се из Владе није томе успротивио.

Мишковић вам је претио. Да ли у том хапшењу има личног обрачуна вас двојице?

- Нема ништа лично! Никада ми човек није ништа нажао учинио. Нити бих ја лично нешто лоше могао да кажем за њега. Што се претњи тиче, разумем човека. У таквој ситуацији ко зна шта би свако од нас рекао. Само мислим да је проблем, а то осећам и видим, да се уједињује све већи број оних који знају како су стицали свој новац са одређеним политичарима, са делом елите из других сфера друштвеног живота, и њихов циљ, жеља и намера је да се у Србији никада ништа не промени. Они су били ти који су одлучивали о свему. Постојао је један, уопштено говорећи, мафијашки приступ решавању свих питања у Србији.

На шта мислите?

- Па, неко дође и каже да је у проблему. Они му понуде заштиту, а то кошта неколико фирми, фабрика или одређена свота новца. Без државне подршке и државне помоћи највећи број великана српске пословне сцене ништа није зарадио. Наравно, имамо огроман број способних предузетника који су ограничавани у свом раду и нису могли да порасту захваљујући политичком бизнису. Мерама и мрежама које су постављане против њих. Надам се да ћемо живети у слободном друштву у ком монополи и политичко-тајкунске везе неће царовати. Поносан сам што смо на путу да то остваримо. Уосталом, је л’ ви мислите да ја не знам колико непријатеља данас имам, а моја деца сутра треба да шетају слободно улицом. Мислите да не знам шта ће се у будућности догодити? Знам. Али морао је неко то да покрене. Задовољан сам што сам имао и председниково поверење и што нисмо мале ствари урадили. То су неки стандарди који ће морати да буду настављени. Да свима буде јасно да нема заштићених.

Шта је са људима попут Милана Бека, Зорана Дракулића, Петра Матића, Милије Бабовића?

- Ја се бавим оним што ради Радна група, а то су 24 предмета. Ми ћемо то истражити и завршити до краја. Поменули сте сад овде нека имена. Нећу да калкулишем тим именима. Реч је о људским судбинама. То је на тужилаштву, а касније и на правосуђу. Али, као што сам и рекао, у оквиру та 24 предмета има људи који су јавности познати и има толико важних ствари да се истраже, неће бити лако. Ипак, видим да тужиоци немају политичке запреке. Ту врсту страха који је постојао, не њиховом кривицом већ због политичког естаблишмента, то су ствари које ме охрабрују. Ако будемо и четири петине тих предмета успели да завршимо, био бих веома задовољан и могао бих с поносом да кажем: „Ево, поштовани грађани Србије, једну велику ствар нисмо само започели већ смо је добрим делом и завршили.“

Људи већ праве фазоне на ту тему. Кажу - клуб привредника ће се преселити у ЦЗ. Како је могуће да смо живели у земљи где су најуспешнији бизнисмени, они који су добијали награде, радили по криминалним моделима?

- А сад ја вас питам: „Је л’ вам то изненађење?!“ Све време смо то знали. Да вас не подсећам на одређена хапшења. Сви смо знали ко је хапсио. Да иза тога нису ни тужиоци ни судије, па чак ни политичари, већ одређени бизнисмени. То је била јавна тајна и сад се сви праве луди. Сад сви кажу: нека Вучић каже ко су ти. Па то сви знамо, један од тих који је то радио тренутно се налази у притвору. То није била тајна!

Питање је зашто је то био референтан модел пословања.

- Нико у овој земљи неће да гони богате људе, међутим нама је наметнуто да треба да хвалите људе који су уз директну државну подршку - која је неретко била и противправна - успоставили комплетан систем. Да они морају да добију све играчке које су желели, а те играчке обично су паре из банака, државне субвенције, промене намене земљишта...и уколико их не добију, они су били толико моћни да би замишљали како ће изгледати наредна влада. Е па, ја вам кажем, наредне владе, као и ову уосталом, бираће само народ! То не могу да кажем за све претходне. Да неко тражи да директор банке мора да му дозволи, иначе би био смењен, десет пута по пет милиона кредит, а да колатерал буде лична меница или хипотека на Звездин стадион, рудно богатство, што је против закона, или непостојеће личне менице... Извините, али та времена у Србији су завршена. А они који то буду радили, зна се где ће да заврше.

Треба ли Мирко Цветковић, као директор Агенције за приватизацију у време приватизација „Сартида“, „Путника“, „Југоремедије“, „Шинвоза“, „Технохемије“, „Србија туриста“, да буде саслушан?

- Не бих се мешао у рад надлежних државних органа, али ви знате који су предмети у питању.

Рекли сте да нема заштићених.

- Апсолутно! Мирко Цветковић није заштићен, као што нисам ни ја нити било ко други. И нећу због тога да се никоме извињавам. Нећу да се извињавам онима који сваки дан изговарају да ако дирнете неког из политике, онда је то политички прогон. Али нећу да ми држе лекције! Ако се неко из политике пипне, па ако их из једне странке има више, онда је то, тобоже, доказ политичког прогона. Та врста притисака, то код мене не делује осим што ми показује да негде неко нешто крије и да се плаши. Ако их буде 15 кривих из једне странке, биће их 15! Ако нема ниједног, онда ништа. То је питање поштовања закона.

Да, али Звонимир Никезић је, рецимо, у притвору, а Мирко Цветковић није ни саслушан. Радосав Вујачић је у притвору, а Душан Бајатовић није ни саслушан...

- Полиција и тужилаштво прецизно знају ко, како и зашто се саслушава. Немојте да то водимо ви и ја. Ако мислите да је заштићен Цветковић или Бајатовић, кажем вам да није. Сигуран сам да ћете се у наредном периоду поново уверити да нико у овој земљи ко је чинио кривично дело није заштићен.

На кога конкретно мислите?

- Не бих о томе. Довољно сам вам рекао.

На основу чега сте изјавили да је имовина Драгана Ђиласа увећана 800 посто?

- Не бих да се бавим Драганом Ђиласом. Честитам му на избору за председника ДС, али да се зна, ми смо политички противници. Све што сам рекао у кампањи о њему, не бих да понављам, али био сам у праву.

Рекли сте 800 посто, односно осам пута, а он каже да је само два пута увећао богатство и да је вас неко погрешно информисао.

- Можда сам ја погрешио, па ћемо то проверити.

Јасно сте рекли и да је он власник Преса, иако он то никада није потврдио.

- Није ни то била никаква тајна.

Хоћете ли га рушити у Граду?

- Не волим да говорим ни о каквим рушењима. О томе одлуке доноси Главни одбор и све зависи када ћете и како имати већину. Ако сте приметили, ПУПС каже да подржава Драгана Ђиласа.

ПУПС је са вама у републичкој власти.

- Па кажем, видећемо како ће се ствари одвијати.

А зашто се на бавите афером „бус-плус“? Стално је помињете, али ништа не предузимате.

- Рекао сам да Биро ради ова 24 предмета. Било би мало неуљудно и непоштено да сам на силу угурао предмет „бус-плус“ да буде 25.

Али предмет постоји?

- Наравно да постоји и, као што знате, постоје и одређени резултати у томе. Такође, постоји и предмет „Булевар“ и надлежни државни органи се тим предметима баве.

Чини ли вам се да је ова опозиција слаба?

- Проблем је што они мисле да треба да се супротстављају свему по сваку цену. У томе сам и ја грешио када сам био у опозицији. Ипак, морам да признам да неке аргументе опозиције и не разумем. Кад кажу Вучић је захвалио Коштуници на подршци у борби против корупције, а Коштуница је омогућио Шарићима не знам шта. Не разумем то поређење?!

Вероватно се мисли да штитите неког од њих.

- Не, напротив, и даћемо све од себе да Шарић у 2013. буде изведен пред лице правде.

Има ли помака?

- Не бих о томе.

Једна од критика опозиције јесте да сте запоставили борбу против организованог криминала.

- Колико је то неистина, ево рећи ћу вам да је урађена једна велика акција, можда највећа у историји борбе против организованог криминала. Али пошто у једном краку и даље траје, не смем да говорим о томе. Акција је спроведена у сарадњи са неколико страних служби. Желим да кажем да очекујем да у 2013. пред лице правде буде изведен Шарић. Признаћете, то није мала ствар.

Када ћете ви, као политичар и човек који се бави борбом против корупције, рећи да сте задовољни?

- Када сваки поштен човек у овој земљи буде слободно и нормално могао да иде улицом, да живи од свог рада или стечене пензије.

Шта ћете урадити у 2013. како би нам свима било боље?

- Наставићемо борбу против корупције и донети системске законе. Усавршићемо спровођење тужилачке истраге. Важно је да поправимо пословни амбијент новим законима и мерама које предузимамо и потезима које је Министарство финансија већ предузело. Очекујем да када добијемо датум за почетак преговора, да имамо више инвестиција и да нам стварање бољих услова за живот и рад буде главни део посла, пре свега у другој половини 2013. Овде не постоје велика очекивања. Људи се само надају да преживе. Мислим да већ крајем следеће године можемо да им понудимо више од неког пуког преживљавања.

"Ујединио сам своје непријатеље"

Шта кажете на истраживања према којима је ваша популарност на нивоу Коштунице из 2000. или Милошевића из 1991?

- Нисам човек који је икада радио за популарност. Умео сам да читам истраживања у којима људи кажу да сам арогантан, препотентан, овакав или онакав. Покушао сам да те ствари код себе исправим. Мислим да не осећате код мене никакву осионост и бахатост, претњу или неку моћ која излази из мојих уста или дела. Трудим се да урадим нешто за наш народ. Задатак је да останете упамћени по томе да сте нешто урадили за своју земљу. Наравно, драго ми је да људи поштују рад, да цене нечији труд и напоре. Ја први дођем у Владу, последњи одем и не стидим се свога рада. Не идем у два сата у кафану да правим комбинације са бизнисменима: „Добићете дозволу, добићете локацију, а мени пребаците 300.000 евра на рачун.“ У то време радим, и у свако време радим. Ипак, кажем, човек може и мора више.

"Више не користим мобилни телефон"

Користите ли телефон након афере прислушкивања?

- Не, готово никада.

Коју музику слушате када се опуштате?

- Филмску.

Шта тренутно читате?

- Стално читам. Тренутно из забаве читам „Судар светова“ Александра Чаковског.

Да ли сте научили јапански?

- Нисам. Стално учим француски. Онда ћу се посветити немачком, а покушаћу да научим макар основе јапанског.

Коју земљу бисте волели да посетите, а нисте?

- Волео бих што је више могуће да урадим за нашу земљу. Живео сам у иностранству и свуда има лепих ствари, али своју земљу највише волим. Један је Београд и једна је Србија.

Шта ћете радити за Нову годину?

- Не знам, нити ме занимају празници.

Које вам је омиљено вино?

- То је тешко питање јер људи који воле да попију вино, увек кажу: „Зависи шта је на јеловнику.“ Ипак, ако бих морао да кажем, рекао бих вина из Новог света.

(Гордана Раковић/Саша Миловановић)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер