Na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“, koju su prošle nedelje u Novom Sadu organizovali desničarski pokret „Svetozar Miletić“ i Nova Srpska Fašistička Misao, među govornicima se pojavio sa suncem u kosi, mladi i nadahnuti Slobodan Antonić, da prisutnima prenese nacionalni bol koji ga žulja u grudima.

Vašington je krenuo u spasavanje bankarskog sistema, a da ga nije reformisao. Baš zato će vrlo verovatno doći do nove krize. Tokom ranijih kriza, investicioni bankari kockali su se novcem svojih klijenata. Ovog puta domogli su se najvećeg novca koji svet može da ponudi: para poreskih obveznika.

Možda je svesrpski vođa, sveznadar i superstar i o pomenutom uslovu EK već tri puta pitao Merkelovu, ali odgovora još nije dobio ili je, pak – u ćutanju sigurnost. Pa ćemo o tome biti obavešteni tek kada na red dođe nova epizoda Vučićevog “kosovskog junačenja” sa početka ovog teksta ili kada na red, posle Kosova*, dođe Republika Srpska? 

Pojedine članice Evropske unije uverene su da će najefikasnije zaustaviti dolazak izbeglica ako na svojim granicama postave nepremostive prepreke ili ograde i tako onemoguće ulazak azilanata. Slično razmišljaju i naši severni susedi, Mađari.

Nagli pad vrednosti turske lire nije samo pokazao opseg ekonomskih neprilika Ankare, nakon godina neprekidnog i silovitog rasta, već je takođe markirao nove važne razvoje događaja za Bliski i Srednji istok, gde je uloga Turske sve neizvesnija.

Posredovanje "međunarodne zajednice", korak po korak, svodilo se na zaokruživanje koncepta nezavisnog Kosova, proizvoda terorizma, nasilne secesije i agresije NATO.

Pitanje koje želim da postavim odnosi se na pravo društva, a pogotovo najteže pogođenih,  da pokrenu inicijativu o ukidanju štetnog i društveno opasnog Zakona o privatizaciji i dovođenju stanja u društveno prihvatljive okvire.

 Uopšte, ima dosta sličnosti između današnjeg Postzapada i pozne Rimske imperije (kraj III – sredina VI veka nove ere), preciznije PostRima. Reč je o tome, da je posle krize u III veku, posle pola veka vojne anarhije (235-285 godina nove ere), kada se za 50 godina izmenjalo 20 imperatora od Maksimina Tračanina do Karina, Rim već prestao da bude Rim

I Milica i ti nesretni ljudi sa Kosova koji su tu sahranjeni, oni su svi moji. Oni su više moji nego bilo koji Srbin ili Albanac koji je ubijao, ili onaj frik u avaksu gore. A ovi koji su ih ubijali - oni nisu moji. I nikad neće biti moji, ma koliko bili Srbi ili Albanci. Ne interesuju me. Nisam ja rođak sa ubicama.