Globalna ekonomska i društvena kriza koja se širi poslednjih godina ponovo otvara pitanja koja su izgledala zaključena sa trijumfom ekonomski i tehnološki “emancipovanog” dela čovečanstva.

Radujem se, ako sam ovim „fejk-njuzom“ pomogao Vrhovniku da svojim „zvonce opozicionarima“ obezbedi dodatni alibi pred njihovim biračima i savešću za to što će staviti glavu na panj na predstojećim izborima, pošto, jelte, i oni bi bojkotovali, ali sada isljučivo „zbog Mlađe Ka-ge-bea“, prelaze na Vrhovniku stranu rova

Sve je poznato što se tiče akta međunarodnog terorizma koji se dogodio na utakmici Srbija-Albanija, a za čiju realizaciju je bilo potrebno angažovanje desetina najboljih od ovih 8.000, uključujući i strane ambasadore od kojih najviše jednog koji se odmah oglasio sa „Nisam ja, majke mi!“

Ovo je vreme za praktične stvari. Kriza koja je konačno objavljena u Volstritu u jesen 2008.  „pojela“ je i poslednje ostatke poverenja u „struku i nauku“.

  Jedini preostali smisao evroinategracija Srbije u EU je da se kroz IPAP i IPARD programe i dalje nagrađuje režim za vernost besmislenim, a štetnim evrointegracijama. U srpskom jeziku reč kojom se naziva ova poajva naziva. Znate li koja je to reč?

Poštena i nepristrasna istraga, kakvu UEFA navodno najavljuje, morala bi da u svoje središte postavi pitanje nasilne reakcije albanskih fudbalera, koja je za sledstvene nerede bila ključni podsticaj.

Amerikanci moraju da budu upozoreni da savez sa Gruzijom naposletku može da izloži opasnosti bezbednost njihove zemlje i živote njihovih vojnika. Sjedinjene Države ne bi trebalo da olako preuzimaju takve obaveze i one moraju biti ukorenjene, pre svega u vlastitim interesima.

Na organizatore regionalnih sastanaka se apeluje da ne insistiraju na isticanju nacionalnih oznaka, očito s namerom da se smanje "simboličke tenzije". Srpski zvaničnici odbijali su da prisustvuju na nekoliko skupova u regionu na koje su organizatori pozivali delegacije Kosova dajući im državni značaj.

Fiskalni rajevi uopšte, a Švajcarska posebno, nisu ni glavni pa čak ni sporedni uzroci propasti finansijskog kapitalizma. Oni dakle, ne mogu da budu ni lek protiv kolapsa sistema. Očigledno, lakše je Sjedinjenim Državama ukazati na Švajcarsku nego preispitati same sebe.