Ja se neću smiriti dok taj čovek i njemu slični, ne budu u zatvoru. Znači, to vam sada obećavam. Neću se smiriti i budite sigurni da će u nekom narednom periodu, kad se steknu uslovi za to, on završiti u zatvoru

Nikolić i Vučić su izuzetno bliski suradnici barem dvije decenije. Kao takvi, zašto jedan predsjednik države mora, PREKO MEDIJA, najavljivati svom predsjedniku vlade da bi trebalo da razgovaraju o tako krucijalnom pitanju? Zar se nisu mogli sastati u miru i tu stvar prethodno raspraviti?

Sudbina „Ibarskih novosti“ pokazala je totalnu nebrigu države i nadležnih. Brojni lokalni mediji razvijani su i stvarani tokom 90-tih da bi pomogli procesu obaranja Miloševića, ali kada je nastala potencijalna opasnost da se okrenu protiv novih vlasti, vrlo lako su pušteni niz vodu.

Kina nije ni kapitalistička ni socijalistička zemlja, uprkos vladajućoj Komunističkoj partiji. Ona je okrenuta jačanju države i povećanju standarda što većeg broja svojih državljana. Kada čujete u zapadnim medijima da se Kina suočava sa velikim problemima, budite sigurni u dve stvari: problemi su znatno manji nego što se tvrdi i nadležni već rade na njihovom rešavanju. 

Kako su Blic, NIN i Kurir dočekali drugi krug predsedničkih izbora i šta su imali da poruče glasačkom telu pred izbornu tišinu o Tomislavu Nikoliću.

Šest velikih evropskih banaka poseduje 90% finansijskog sistema u regionu, i ako povuku svoj kapital posledice će biti negativne. Zato smo 31 milijardu dolara stavili na raspolaganje bankama, a doprinos EU će se popeti na još 20 milijardi evra.

Naš levičar-rekonvalescent, nastojeći da se otarasi ovog čudnog osećaja pogledao je i u onaj maleni „presek dva skupa zajedničkih vrednosti“, na koji se levičari uvek pozivaju kada prave neprijatne kompromise.  U njemu sada nije stajalo da jeugroženo najminimum ljudskihprava zbo koga su u istoriji svetski buržuji i levičari zaista umeli da prevaziđu svoje razlike, već nešto sasvim drugo: „rodno neutralna kupatila“, „zastupljenost etničkih manjina u visokobudžetnim filmovima“ i „seksualno zlostavljanje u Holivudu“.

Da smo mi, koji smo stajali izvan toga, shvatali da nasilje nije bilo neizbežno, a da smo još početkom rata bili voljni da Srbe imenujemo kao prvobitne agresore, snage NATO-a su mogle mnogo ranije intervenisati i spasiti na desetine hiljada života.

Država de facto po osnovu nužne denacionalizacije samo u novcu duguje bar 10 milijardi dolara, a njen dug po osnovu stare devizne štednje iznosi oko 4 milijarde dolara. Srbija se nalazi u stanju eksterne nelikvidnosti koja se prevazilazi samo topljenjem deviznih rezervi, a što je stiglo do kritične tačke.