Priča sa „državnim udarima“, „atentatima“ i „prisluškivanjem“ ima sličnu psihološki-motivacionu i integrativnu funkciju. Nema sumnje da će se to pre ili kasnije završiti kao u onoj priči o babi i vuku. Na kraju im niko više neće ništa verovati, čak i ako slučajno budu u pravu.

Ovakvi stavovi, javno izrečeni, kao što se i moglo očekivati, nisu izazvali nikakvo reagovanje raznoraznih svetskih organizacija i pojedinaca zaduženih za toleranciju i razumevanje među narodima. “Sudije” nisu autorima “svirale” čak ni prekršaj, a kamoli da su im pokazale“žuti ili crveni karton.

Postaje očigledno da žargon “fašizma” nije prosto izražavanje političkog stava. Grupe, institucije i pojedinci koji ga upražnjavaju uopšte njime ne izražavaju političko mišljenje u okviru jedne političke rasprave. Naprotiv, oni time ukidaju mogućnost bilo kakve rasprave.

Višestranački sistem u Srbiji  faktički je  prestao da postoji. Jedna partija, Srpska napredna stranka (SNS), i njen lider, Aleksandar Vučić, imaju svu vlast u svojim rukama

Nema veze što je motiv posete krajnje bedan i svedoči o nepostojanju suvereniteta i što poseta neće imati nikakvih pozitivnih posledica za Srbiju, bitno je da se proda magla!

Možda više nego u Miloševićevo vreme, u medijima postoji sprega politike, privatnog kapitala i ličnih interesa, rezultirajući posrednom kontrolom kompletne medijske scene. Utisak je da je i danas, kao u Miloševićevo vreme, jedan deo medija favorizovan.

Postoje ljudi koji nemaju elementarno osećanje stida, zato je i moguće da S. Basara i dalje tvrdi da je „počev od Vučića, zaključno sa poslednjim amalinom u Srbiji, svi (koji hoće da znaju) dobro znaju da je radikalska filozofija „narodne države“ koncept (legitiman, ali dijametralno suprotan konceptu libealno-demokratske građanske države od koga nisam odstupio ni za „i“)

Konačno, da li je moguće da isti narod u srednjem veku stvara Zakonopravilo, jevanđelja, Dušanov zakonik, a da sada ne može sam da usvoji zakon o kulturi. Izgleda da je tako jer ministar slavodobitno objavi da je „finalni predlog“ tog zakona „odobren u Briselu“.

Pitamo se šta je u ''Srpskom filmu'' srpsko, osim reditelja, scenariste i čitave filmske ekipe. Ako bismo sve tumačili kroz jednu Pravoslavno – hrišćansku prizmu, onda je on u tom smislu srpski što govori na kraju krajeva istinu, što razotkriva mračne strane bludopisa.

Kao posebno opasan – u smislu negativnog presedana – nameće se najavljeni referendum o promeni ustava, zakazan za 16. januar 2022. godine, za koji, po našem dubokom uverenju, nema nikakve preke potrebe