I naravno da će veličanstveni Marš na Drinu opstati uprkos bošnjačkim udruženjima u SAD, a i “šire”, i uprkos konformizmu generalnih i ostalih sekretara (sedmoricu sekretara SKOJ-a preporučljivo je izuzeti, kako zbog opravdane odsutnosti, tako i zbog osnovane pretpostavke da konformizmu nisu bili skloni).

Ovako parcijalno (''na parče'') možemo da stvar isteramo do kraja, ali uz opasnost da nas autoput odvede u ozbiljnu dužničku krizu. Parcijalnim pristupom može se izbeći eksplicitnno dokazivanje isplativosti kompletnog posla, ali se stanje time ne popravlja.

Odsustvo vođe je istovremeno najjače oružje i najveća slabost „Žutih prsluka“. Oružje, jer su pregovori nemogući, i svaki postignuti dogovor bi važio samo za osobu koja bi ga potpisala. „Žute prsluke“ pre svega motiviše individualni gnev. Videli smo čak i pojedince koji na nekim mestima demonstriraju sami.

I tako, od sumorne sednice Skupštine Srbije, Nikolićeve Platforme i vladine Rezolucije, do (ne)rušenja spomenika u Preševu i pretnji ANA Srbiji, od prebijanja mladića do Dačićeve kosovske stolice u UN, utapamo se u sivu zimu naših tumaranja.

Dok su na Zapadu, u SAD i u Velikoj Britaniji centralne banke smanjivale kamatne stope radi pokretanja privrede i njenog većeg kreditiranja, u Srbiji je referentna kamata povećana, samo zarad većeg profita zapadnih banaka koje rade na teritoriji Srbije.

Svaki put kada neki liberalni komentator tvrdi da o istinskim interesima radničke klase zna više nego ljudi koji joj pripadaju, treba mu reći da iz njega govori samo arogancija. 

U kampanji sam obećao da ću da rešim pitanje statusa i da će iz toga da proizađu sva druga rešenja... I uvek sam govorio da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova.

Trećina ukupnog poreskog opterećenja privrede i radno-sposobnog stanovništva ide za penzije. Kako premijer misli da reši ovaj problem? Nikako. Kako to misli da reši MMF? Baš ih briga. Oni će zahtevati održiv budžetski sistem i tačka. Da li je neki novinar bilo šta pitao o tome premijera?

 Na Kosovu je uvek bilo tako. Koalicija zapadnih zemalja, na čelu sa Nemačkom i NATO-om kao oružanom silom, pretvorila je 15.000 gerilaca i terorista u oslobodilačku vojsku, razbila teritorijalni integritet jedne zemlje i, uz pomoć Stejt departmenta Medlin Olbrajt i bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, izmislila genocid kako bi opravdala jedan nelegalni rat

Kada god neko negde krene, sa svih strana se čuje, složno – Uspori malo. To je savet koji su mi, na naslovnim stranama i u hedovima, uputili brojni dnevni listovi i televizijske stanice, kao i političari koji nemaju politiku, osim bezumnog kontriranja u svemu