Прича са „државним ударима“, „атентатима“ и „прислушкивањем“ има сличну психолошки-мотивациону и интегративну функцију. Нема сумње да ће се то пре или касније завршити као у оној причи о баби и вуку. На крају им нико више неће ништа веровати, чак и ако случајно буду у праву.

Овакви ставови, јавно изречени, као што се и могло очекивати, нису изазвали никакво реаговање разноразних светских организација и појединаца задужених за толеранцију и разумевање међу народима. “Судије” нису ауторима “свирале” чак ни прекршај, а камоли да су им показале“жути или црвени картон.

Постаје очигледно да жаргон “фашизма” није просто изражавање политичког става. Групе, институције и појединци који га упражњавају уопште њиме не изражавају политичко мишљење у оквиру једне политичке расправе. Напротив, они тиме укидају могућност било какве расправе.

Вишестраначки систем у Србији  фактички је  престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама

Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла!

Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.

Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“)

Коначно, да ли је могуће да исти народ у средњем веку ствара Законоправило, јеванђеља, Душанов законик, а да сада не може сам да усвоји закон о култури. Изгледа да је тако јер министар славодобитно објави да је „финални предлог“ тог закона „одобрен у Бриселу“.

Питамо се шта је у ''Српском филму'' српско, осим редитеља, сценаристе и читаве филмске екипе. Ако бисмо све тумачили кроз једну Православно – хришћанску призму, онда је он у том смислу српски што говори на крају крајева истину, што разоткрива мрачне стране блудописа.

Kао посебно опасан – у смислу негативног преседана – намеће се најављени референдум о промени устава, заказан за 16. јануар 2022. године, за који, по нашем дубоком уверењу, нема никакве преке потребе