Реално говорећи, ни пре ове епидемије атмосфера у друштву није била сјајна, нити повољна за вођење кампање и вршење такозваних „изборних радњи“, а сада је ствар доведена практично до апсурда. Режим је објективно и практично убио политички живот у Србији, а ова актуелна ситуација са пандемијом корона вируса је то стање само додатно оголила.

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Сигурно да синдикалним лидерима није лако да делују у земљи у којој ни многи ''искусни'' директори, а камоли новокомпоновани бизнисмени, о радничким правима не знају готово ништа. Чак ни то да за време штрајкова нема отпуштања, јер неки и тад покушавају да пишу отказе.

И поред мантре власти у Србији да је земља на европском путу од кога неће одустати и са кога неће скренути, растојање између Београда и Брисела, никако се не смањује. То, међутим, није разлог за Европску унију да не поставља питање када ће се и Србија прикључити санкцијама уведеним Русији.

Послератне генерације западних Европљана надале су се рођењу прогресивног, ревидираног комунизма. Те су наде пале у воду 1968. Испод површине се одвијала и својеврсна американизација, модернизација и подмлађивање Источне Европе коју Запад није видео.

Лако је нешто срушити. Тешко је саградити. То важи за куће, зграде, a важи и за институције. Нарочито за институције.

Забрињавајуће су тврдње министра правде да нотарима треба више веровати него судовима, као и настојања дезавуисања улоге суда и стварање некаквог надсуда у виду јавних бележника, указују у комори, уз закључак све је урађено преко ноћи, без много знања и без добре намере

Нису довољна спорадична предавања, емисије или скупе ТВ рекламе актуелних режимских  маркетиншких агенција, потребан је стални превентивни рад тимова лекара, психолога, наставника и родитеља.

 "Александар Вучић - за нашу децу", поручује да је управо он најбољи отац, родитељ, свој њиховој, али и нашој деци, да "наша деца" немају будућности без Вучића на власти. То је, више него индиректна, претња свим родитељима, али и бакама и декама, да се случајно не усуде да не изађу на изборе и да не гласају за Врховника

Ни Русима се Вучићева тактика није свидјела: „Што нас брига што не уводиш санкције против нас, јер, у противном, тако једино себи можеш шкодити. Нама је важно да ти признаш да је, од сада, Крим легално у саставу Русије, а не Украјине.“