Сваки функционално писмени грађанин, вуковским критеријумом "читај како је написано", може не само да ишчита него и да разуме оно што пише у члану 115. Устава Републике Србије: "Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност." И, тачка! 

Кога је на Западу брига што „минирањем“ Јужног тока Србија губи финансијске бенефите и гасно-енергентрску сигурност. Треба је додатним притицима и уценама натерати да потпуно „дигне руке“ од Русије и тако у целини угрози своју економију. Ако се Србија, са таквим свестраним традиционалним односима са Русијом „сломи“, шта преостаје другим земљама.

Судбина „Ибарских новости“ показала је тоталну небригу државе и надлежних. Бројни локални медији развијани су и стварани током 90-тих да би помогли процесу обарања Милошевића, али када је настала потенцијална опасност да се окрену против нових власти, врло лако су пуштени низ воду.

Људи у Србији су плаћали високу цену због најстрожег карантина у Европи током кога нису смели да напусте своје домове чак и по 80 сати.Добијали су СМС поруке како морају да остану послушни због тога што нам прети италијански и шпански "сценарио"

Власт у Србији је индиферентна према националним интересима Срба за разлику од Хрватске која је у ЕУ али ипак штити своје националне интересе. Колинда Грабар Китаровић је изјавила да ће се борити за хрватске националне интересе јер је: „ ово Хрватска, а не регија".

Негирајући причу, телевизија негира могућност заједнице да успостави однос између садашњости, прошлости и будућности. Тиме гледаоце осуђује на живот у вечној садашњости, односно на животарење. Слика тог животарења је ТВ пријемник који је укључен и онда када га нико не гледа.

„Не чини чин, попут патријарха, човеку величину, него човек, као Павле, даје величину чину патријарха“

Појављивање Џакуле и каснији напад Јосиповића на Пуповца упућени су протумачили као потребу нове хрватске власти да изнађе „свог Србина“, будући да је Пуповац, као предводник националне, мањинске странке која је била у коалицијама са претходном влашћу, виђен као „ХДЗ-ов Србин“.

Сматрам да је Обамина администрација подлегла политичком притиску и паници великих банака. Као резултат, администрација је побркала спасавање банкара и њихових акционара са спасавањем банака.