Побуна против реално постојећих неједнакости храни се из три извора: несклада између рада и зараде, контрадикторности између законитог и исправног и светских очекивања за једнакост. Да ли је то (пре)револуционарна ситуација? Апсолутно. Али, недостаје јој револуционарни субјект, бар за сада.

Озбиљне демографске проблеме које проживљава Грчка има и суседна Бугарска, за коју се предвиђа смањење становништва са садашњих 7,1 милиона житеља (2016) на 3,4 милиона (вероватно је реч о 2080. години, прим. преводиоца), по стопи од око 60 хиљада мање годишње, 164 особе на дан. 

Баш та особина – да непомирљиву критику српског национализма зачини смислом за хумор, ерудицијом, перфектним језиком и личном надареношћу учинила га је Моцартом грађанске Србије, који најтеже сонате пише са лакоћом, духовито и читљиво.

Велико је питање шта са оним објектима који не могу бити легализовани по неком основу?   Бесправни градитељи који не могу легализовати своје објекте сигурно неће пропустити да запитају државу: „Где је мој стан?“, који су иначе многи откупили за вредност кутије шибица“.

Санкције Запада према Русији претвориле су се из прецизних економских удара у вишегодишњи рат изнуривањем.

За разлику од оних који су тај дан искористили да „обнове“ гардеробу, технику и намештај , просечан Џо није узео ништа. Не познајући довољно Београд, збуњено је стајао, док су се на балкону смењивали Коштуница, Ђинђић, Човић, Протић...

Јасно је да се ради о судару две врсте реалности, једне изнуђене, политикантски прагматичне и дефетистичке, и друге која има своје чврсто упориште у косовском опредељењу и завету

У свом отвореном писму извршној власти архитекте потписници упозоравају на штету коју град Београд може имати и наводе низ прекршаја закона, а све у интересу једног страног инвеститора . Није поштован ни Устав а ни више међународних повеља, док је на брзину измењен и Генерални урбанистички план.

Послератне генерације западних Европљана надале су се рођењу прогресивног, ревидираног комунизма. Те су наде пале у воду 1968. Испод површине се одвијала и својеврсна американизација, модернизација и подмлађивање Источне Европе коју Запад није видео.

Зато Вучић у снисходљивој реакцији на протеривање Божовића говори у суштини, о пријатељским и братским односима са Ђукановићем (јер он је протерао амбасадора а не народ) уместо да црногорском министарству спољних послова постави питање о кршењу људских права српске пензионерке Бранке Милић, која се већ две године налази у српској амбасади у Подгорици