Вишестраначки систем у Србији  фактички је  престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама

Све више долази до изражаја да су преговори у Бриселу најобичнија фарса и ријалити попут „Парова“, али и да се годинама само губи време, троше ресурси и удаљава од суштине проблема, док су у другом плану они најболнији и најразорнији, здравствени и еколошки проблеми као последица засипања КиМ плутонијумом.

Успон комерцијалног филма није омео ни развој уметнички вредног филмског стваралаштва, али је снага руског тржишта свакако помогла силовитом наступу аутора попут Звигањцева, Лунгина и пре свих Никите Михалкова како на великим фестивалима, тако и кад је реч о номинацијама за оскаре.

Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“)

Када Немачкој сметају азиланти и други имигранти јер урушавају социјални и економски систем, можда би Немци требало да се сете да су изградњи тог система управо допринели радници из сиромашнијих земаља!

Док су на Западу, у САД и у Великој Британији централне банке смањивале каматне стопе ради покретања привреде и њеног већег кредитирања, у Србији је референтна камата повећана, само зарад већег профита западних банака које раде на територији Србије.

Озбиљне демографске проблеме које проживљава Грчка има и суседна Бугарска, за коју се предвиђа смањење становништва са садашњих 7,1 милиона житеља (2016) на 3,4 милиона (вероватно је реч о 2080. години, прим. преводиоца), по стопи од око 60 хиљада мање годишње, 164 особе на дан. 

Србија би пре ушла у ЕУ да није у позицији испуњавања услова, а, пре свих, да се одрекне своје територије. Под притиском приштинских власти, ЕУ је стално мењала услове за Србију.

Трећина укупног пореског оптерећења привреде и радно-способног становништва иде за пензије. Како премијер мисли да реши овај проблем? Никако. Како то мисли да реши ММФ? Баш их брига. Они ће захтевати одржив буџетски систем и тачка. Да ли је неки новинар било шта питао о томе премијера?

Санкције Запада према Русији претвориле су се из прецизних економских удара у вишегодишњи рат изнуривањем.