Довољно је погледати листе највећих светских произвођача појединих метала и неметаличних сировина и уверити се да на њима и даље доминирају најразвијеније земље света. Ниједна од њих није се одрекла рударства, нити јој тако нешто пада на памет.

Потребни су нови гласови. Ова гладна побуна заправо представља људе који траже свој глас. Надајмо се да ће у 2019. години гласови да се уздигну из овог Неопролећа народа.

Докле ће више и сам председник Владе да нам се обраћа као да је Кнез Лазар, Тито и Карађорђе - заједно, па да нам са висине, громогласно објашњава како је “Косово изгубљено” и како јавност мора то себи да “утуви у главу”?

Преко 47 милиона Американаца нема никакво здравствено осигурање. Број оних који не могу да га приуште порастао је за близу 20 одсто у последњих седам година и наставља да расте. Процењује се да свакога дана 14.000 људи остаје без здравственог осигурања.

Ако је пре референдума о чланству Велике Британије у ЕУ из јуна 2016. године главно питање за присталице напуштања Уније био национални суверенитет, у годинама које су уследиле то је постала — демократија

И наравно да ће величанствени Марш на Дрину опстати упркос бошњачким удружењима у САД, а и “шире”, и упркос конформизму генералних и осталих секретара (седморицу секретара СКОЈ-а препоручљиво је изузети, како због оправдане одсутности, тако и због основане претпоставке да конформизму нису били склони).

Намеће се потреба изградње новог мултивалутног светског монетарног система, у којем ће свака национална валута учествовати у складу са економском снагом земље која је ту валуту емитовала.

Одсуство вође је истовремено најјаче оружје и највећа слабост „Жутих прслука“. Оружје, јер су преговори немогући, и сваки постигнути договор би важио само за особу која би га потписала. „Жуте прслуке“ пре свега мотивише индивидуални гнев. Видели смо чак и појединце који на неким местима демонстрирају сами.

И тако, од суморне седнице Скупштине Србије, Николићеве Платформе и владине Резолуције, до (не)рушења споменика у Прешеву и претњи АНА Србији, од пребијања младића до Дачићеве косовске столице у УН, утапамо се у сиву зиму наших тумарања.

Вашингтон је кренуо у спасавање банкарског система, а да га није реформисао. Баш зато ће врло вероватно доћи до нове кризе. Током ранијих криза, инвестициони банкари коцкали су се новцем својих клијената. Овог пута домогли су се највећег новца који свет може да понуди: пара пореских обвезника.