Можда звучи банално, али није: Србији је званично одобрен ћирилични интернет домен и након дуге кампање и више него широке јавне расправе, одлучило се да то буде скраћеница „.срб“. Тривијалност? Никако.

У тражењу излаза из економске кризе са којом смо се суочили треба да пођемо од основних узрочника који су до ње и довели. Пре свега је неопходно напустити долар као светску резервну валуту и онемогућити емитовање светског новца без реалног покрића.

Зато може да се претпостави, да ће се сиријски фронт преместити, тачније допунити Јеменом или Ираком. Према томе, на Блиском истоку почиње прегруписавање и нова расподела снагâ. Следе важне одлуке и важни догађаји.

Na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“, koju su prošle nedelje u Novom Sadu organizovali desničarski pokret „Svetozar Miletić“ i Nova Srpska Fašistička Misao, među govornicima se pojavio sa suncem u kosi, mladi i nadahnuti Slobodan Antonić, da prisutnima prenese nacionalni bol koji ga žulja u grudima.

Изјава председника САНУ Владимира Костића да Косово није наше и да то што пре треба да прихватимо, благо речено, је неодговорна и апсолутно неприхватљива јер дезавуише институцију на чијем је челу

Поједине чланице Европске уније уверене су да ће најефикасније зауставити долазак избеглица ако на својим границама поставе непремостиве препреке или ограде и тако онемогуће улазак азиланата. Слично размишљају и наши северни суседи, Мађари.

Ако и не уђемо у ЕУ, улазимо у систем у којем су сензори подешени тако да пиште кад припалиш цигарету, ухапсе те и пошаљу ти у ћелију тим психолога да ти објасне да није лепо да пушиш пошто један твој дим убије више људи него у Аушвицу.

Прича са „државним ударима“, „атентатима“ и „прислушкивањем“ има сличну психолошки-мотивациону и интегративну функцију. Нема сумње да ће се то пре или касније завршити као у оној причи о баби и вуку. На крају им нико више неће ништа веровати, чак и ако случајно буду у праву.

Грчка је показала да је једини пут директна конфронтација са Тројком. И да у томе има итекако маневарског пртостора за веште политчке потезе. И да се само тако стичу симпатије других на Западу.

Српска филмографија је одавно престала да буде српска. Али и више од тога - она је изгубила и људскост и пристојност. Уместо да оно мало новца који се у Србији могу издвојити потрошимо на снимање квалитетног и елементарно „пристојног“ филма, ми снимамо и гледамо којештарије.